Dao krv 160 puta, za operaciju mu traže davaoce

Kada je pre nekoliko dana dobio izveštaj lekara, u kojem piše da se na operaciju prostate javi u septembru i da tog dana sa sobom povede i dva davaoca krvi, Ž. V. (70) iz Beograda nije mogao da sakrije ogorčenost. Krv je dao 160 puta, prvi put još davne 1963. godine, kao gimnazijalac. Do sada je bio zdrav i nije mu, bar ozbiljnije, bio potreban lekar. Naš čitalac, inače inženjer po struci i godinama direktor jedne firme, svoje dobro zdravlje pripisivao je i činjenici da je toliko puta davao dragocenu tečnost. Uvek se zalagao za akcije dobrovoljnog davanja krvi, pomagao njihovo organizovanje, a ima i donorsku karticu. Zato je bio više nego iznenađen da sada posle toliko godina pomaganja drugima, operaciju koja mu je potrebna neko uslovljava obezbeđivanjem davaoca krvi.

Njegov primer nije usamljen, a građani se često pitaju imaju li lekari u bolnicama pravo da od pacijenata traže i ovakvu „pripremu” za neophodnu operaciju.

Gordana Antuljeskov, saradnik za odnose sa medijima Instituta za transfuziju krvi Srbije, za „Politiku” kaže da se leti ova nemila praksa često događa.

– Svakoga dana imamo nekoliko takvih slučajeva. Obraćaju nam se naši višestruki dobrovoljni davaoci krvi za sebe ili za članove svoje porodice. Njima mi, zaista, izlazimo u susret. Ne brojimo koliko puta su dali krv – svejedno da li je to učinjeno 10 ili 160 puta. Kada im lekari traže da obezbede krv za intervenciju, višestruki davaoci treba da se jave institutu i mi tada izlazimo u susret, jer to je način da im se odužimo za humanost iskazanu kroz dugogodišnje davanje krvi – objašnjava Gordana Antuljeskov.

Pitamo našu sagovornicu šta se dešava sa onima koji nisu davaoci krvi, a operacija im se praktično uslovljava obezbeđivanjem dobrovoljnih davalaca.

– U letnjim mesecima, svima je poznato, a pogotovu zdravstvenim radnicima, vrlo je teško obezbediti dovoljne količine krvi, jer je sezona godišnjih odmora i nemamo akcije prikupljanja krvi u firmama, školama i na fakultetima. Tada se uglavnom oslanjamo na građane, dobrovoljne davaoce krvi, na saradnike i volontere Crvenog krsta. Leti najčešće dođe i do pomeranja nekih hirurških intervencija za nekoliko dana. Tada se događa da lekari na klinikama traže od pacijenata i njihovih porodica, po nekakvoj navici, da sami dovedu davaoce krvi. Oni smatraju da će problem rešiti i tako što će članovima porodice sugerisati da daju krv. Znači, reč je o sugestiji, jer niko ne može nikoga naterati da da krv – objašnjava Antuljeskov.

Ipak, malo ko će se suprotstaviti lekarima koje treba da ga operišu, pa se u najvećem broju slučajeva rodbina rastrči da pronađe davaoce krvi.

Inače, rezerve krvi su i juče bile smanjene. Najviše nedostaje krv A grupe, koja je inače najzastupljenija kod našeg stanovništva.

---------------------------------------

Povlastice za dobrovoljne davaoce

– Dobrovoljni davaoci koji su krv dali 10 ili više puta participaciju ne plaćaju za lekove sa liste lekova i medicinska tehnička pomagala i implantate. Oni koji su krv dali manje od 10 puta, participaciju ne plaćaju za ove usluge u roku od 12 meseci od davanja. Participacija se ne plaća i za lekarske i laboratorijske preglede, snimanja po uputu, preglede na ultrazvučnom aparatu, skeneru i magnetnoj rezonanci po uputu, zatim, za jednodnevni terapijski tretman u fizikalnoj medicini, dijagnostiku i lečenje u zavodima za specijalnu rehabilitaciju, u dnevnoj bolnici, za prevoz sanitetskim vozilom, za bolnički dan u dnevnoj bolnici, ambulanto-hirurške intervencije, kućno lečenje, neodložnu pomoć, za patronažne posete u kući i hirurški materijal i proizvode koji se ugrađuju u organizam – nabraja Gordana Antuljeskov.

Ona podseća da ova prava proizilaze iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ali da ih ponekad neke ustanove ne priznaju, pa u tom slučaju davaoci mogu da se obrate Institutu za transfuziju krvi, u kojem će ih uputiti na inspekcije. Takođe, po Zakonu o radu, davaoci krvi imaju pravo na plaćeno odsustvo od dva dana, uključujući i dan davanja krvi.