Porez kod razmene nepokretnosti

Razmena nepokretnosti, poznatija kao zamena stanova, u vreme stanarskog prava na stanovima bila je popularan način rešavanja stambenih pitanja članova porodice zamenom veće stambene jedinice za dve manje i slično.
Ovaj način raspolaganja nepokretnostima, uvođenjem prava na otkup i sticanjem prava svojine, znatno je ređi, ali još može biti pogodan, naročito kada je u pitanju vezana kupoprodaja gde se pojavljuje više stanova u lancu, pa se kao jedna od karika može pojaviti i ugovor o razmeni.

Takođe, razmena može da se obavi prilikom promene mesta boravka, a zastupljena je i u slučaju regulisanja imovine koja je ostala u drugoj državi kao posledica procesa sukcesija država u poslednje vreme.

Ukoliko se radi o takozvanoj čistoj razmeni, gde nema razlike u kvadratima, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća, pošto kod razmene nema prometa uz naknadu. U slučaju da postoji razlika u kvadratima, ili razlika u tržišnoj vrednosti nepokretnosti koje se razmenjuju, ovaj porez se plaća na razliku kvadrata. Obveznik je lice koje je prenosilac prava veće tržišne vrednosti, a plaća ga po pravilu, ako je tako ugovoreno, pribavilac nepokretnosti veće tržišne vrednosti, kao što kupac plaća kod kupoprodaje.

Pri tome nije od značaja da li je pribavilac razliku stvarno i platio prenosiocu. Ukoliko je tržišna cena po kvadratu ista, veću tržišnu vrednost ima nepokretnost sa većim brojem kvadrata. Međutim, može da se desi da je tržišna cena manje nepokretnosti viša od nepokretnosti sa većim brojem kvadrata, što zavisi od toga gde se nepokretnost nalazi i u kakvom je stanju.

Kada se menja nepokretnost u unutrašnjosti za nepokretnost u Beogradu, tržišna vrednost nije ista, tako da ako se želi čista razmena, onda mora da se vodi računa da tržišna vrednost bude ista ili slična – što najčešće znači da se u Beogradu dobije manje kvadrata. Ako se menja kvadrat za kvadrat, onda će vlasnik nepokretnosti više tržišne vrednosti biti u obavezi da plati i porez na prenos apsolutnih prava na razliku.