Порез код размене непокретности

Размена непокретности, познатија као замена станова, у време станарског права на становима била је популаран начин решавања стамбених питања чланова породице заменом веће стамбене јединице за две мање и слично.
Овај начин располагања непокретностима, увођењем права на откуп и стицањем права својине, знатно је ређи, али још може бити погодан, нарочито када је у питању везана купопродаја где се појављује више станова у ланцу, па се као једна од карика може појавити и уговор о размени.

Такође, размена може да се обави приликом промене места боравка, а заступљена је и у случају регулисања имовине која је остала у другој држави као последица процеса сукцесија држава у последње време.

Уколико се ради о такозваној чистој размени, где нема разлике у квадратима, порез на пренос апсолутних права се не плаћа, пошто код размене нема промета уз накнаду. У случају да постоји разлика у квадратима, или разлика у тржишној вредности непокретности које се размењују, овај порез се плаћа на разлику квадрата. Обвезник је лице које је преносилац права веће тржишне вредности, а плаћа га по правилу, ако је тако уговорено, прибавилац непокретности веће тржишне вредности, као што купац плаћа код купопродаје.

При томе није од значаја да ли је прибавилац разлику стварно и платио преносиоцу. Уколико је тржишна цена по квадрату иста, већу тржишну вредност има непокретност са већим бројем квадрата. Међутим, може да се деси да је тржишна цена мање непокретности виша од непокретности са већим бројем квадрата, што зависи од тога где се непокретност налази и у каквом је стању.

Када се мења непокретност у унутрашњости за непокретност у Београду, тржишна вредност није иста, тако да ако се жели чиста размена, онда мора да се води рачуна да тржишна вредност буде иста или слична – што најчешће значи да се у Београду добије мање квадрата. Ако се мења квадрат за квадрат, онда ће власник непокретности више тржишне вредности бити у обавези да плати и порез на пренос апсолутних права на разлику.