Mileva Ajnštajn – dobar matematičar, ali ne i genije

Da bi naslovila knjigu o ženama u nauci, autorka Dragana Popović namerno se pozvala na muškarce. Umesto imena naučnica, njene „Žene u nauci” nose podnaslov „od Arhimeda do Ajnštajna”.

– Šta bi značilo da sam napisala „od Teano do Barbare Maklintok” kada osim Marije Kiri nijedna naučnica nije svima prepoznatljiva, kaže Dragana Popović, doktor biofizike i profesorka na beogradskom Fakultetu za veterinarsku medicinu.

Njena nedavno objavljena knjiga u izdanju „Službenog glasnika”, koja već u naslovu provocira na razmišljanje o rodnoj ravnopravnosti, prati život naučnica, izumiteljki i istraživačica koje su doprinele razvoju matematike, fizike, hemije i medicine, a kojima u najvećem broju slučajeva nikada nije odato priznanje koje su zaslužile. Autorka se posvetila prirodnim naukama, posebno „tvrdim” disciplinama, kao što su fizika i hemija „pri čemu je fizika i danas muška oblast”.

Vekovima se na svim meridijanima verovalo da nije potrebno da se supruge, sestre i kćerke obrazuju. Žene koje su ipak istraživale i saznavale ponekad su završavale na lomači pod optužbom za veštičarenje. U 16. veku za vreme kopernikanskog obrta, dobijaju privatne učitelje, ali se ništa suštinski ne menja.

– Tokom istorije uvek se ponavljao isti obrazac. Samo su žene iz imućnih kuća ulazile u nauku i to uz podršku muških članova familije. I danas je obrazac donekle isti. Da bi se bavila naukom, žena mora da ima podršku porodice, partnera i društva.

Vrata škola zatvarana su pred ženama, pa su na časove odlazile služeći se lukavstvima. Kada je shvatila da nema načina da je na fakultet prime kao ženu, Miranda Beri je odlučila da se pretvara da je muškarac. Sa lažnim identitetom diplomirala je na Univerzitetu u Edinburgu i 1812. postala vojni hirurg. Njihova otkrića pripisivana su drugima. Elizabet Fulam je pisala o katalizi sto godina pre nego što je ovaj proces zvanično otkriven. Neti Stivens otkrila je kako iks i ipsilon hromozomi određuju pol deteta i umrla bez priznanja, a njen rad pripisan je Tomasu Morganu koji je za ovaj naučni poduhvat dobio Nobelovu nagradu 1933.

U knjizi Abrahama Pajsa o genijima nauke uopšte se ne govori o dvostrukoj dobitnici Nobelove nagrade Mariji Kiri, dok se Liza Majtner, koja je objasnila nuklearnu fisiju, pominje samo kao prijateljica švedskog fizičara Oskara Klajna.

Studentkinje su mogle da upišu Sorbonu tek 1868, dok je Oksford počeo da izdaje diplome ženama i dozvoljava im da predaju tek krajem dvadesetih godina prošlog veka, a Kembridž 1947. Ali najviše obrazovanje nije značilo i društveno priznanje pa je Marija Gepert Majer (1906–1972), dobitnica Nobelove nagrade za fiziku, prvi plaćeni posao dobila u 53. godini života.

Autorka primećuje paradoks da je „slabiji pol” više prilika za obrazovanje imao u konzervativnim katoličkim društvima nego u liberalnim protestantskim zemljama.

– Italija je još u 15. veku imala žene na univerzitetima. Mislim da je odgovor u jakim porodičnim vezama i podršci koju najbliži tamo pružaju jedni drugima.

Trend je ostao. Krajem 20. veka oko 12 odsto Amerikanki, Kanađanki i Britanki imalo je zvanje doktora nauke fizike dok je istu titulu u Irskoj i Portugaliji, kao i u zemljama bivšeg realsocijalizma, posedovalo 40 odsto žena.

Žena u nauci je danas u svim društvima malo – u Srbiji 30 odsto. Najmanje ih je u tehničkim naukama.

– Sredina nas od malena uči šta su nam rodne uloge i koja su nam zanimanja namenjena, pa se devojčicama poklanjaju lutke i govori da im je lepše i lakše da studiraju engleski nego tehniku. Broj profesorki na Beogradskom univerzitetu (BU) porastao je, jer se na njih u izvesnom smislu gleda kao na učiteljice dok su muškarci otišli u privatne poslove koji se bolje plaćaju.

Broj studenata i studentkinja na BU je isti, dodaje naša sagovornica, objašnjavajući da se taj odnos menja tek kasnije kada se žene posvećuju deci, kući i porodici dok muškarci nastavljaju naučne karijere. Kako to promeniti?

– Rešenje je socijalno odgovorno društvo koje će dozvoliti da se žena posle porodiljskog odsustva bezbrižno vrati na posao, a ne da strahuje od otkaza. Ženske studije treba da prošire vidike, institucije da se bave rodnom ravnopravnošću i podstiču pozitivnu diskriminaciju.

Kao primer osobe koja je žrtvovala naučnu karijeru zarad porodice često se navodi Mileva Ajnštajn. Iako obrazovana, ona je kuvala i prala dok je njen suprug Albert Ajnštajn zarađivao besmrtnost. Ipak, poglavlje o Milevi je odmereno i za razliku od mnogih drugih naslova sa istom temom, ne tvrdi da je Ajnštajn prisvojio teorije svoje prve supruge.  

– O Milevi se uglavnom pišu pristrasne knjige zbog potrebe da se neko naš poveže sa nekim ko važi za najveći um svih vremena. Međutim, nema dokaza da je ona bila kreativni deo njihovog „tima”.

Istražujući sudbinu dobre matematičarke i fizičarke Mileve Ajnštajn, Dragana Popović je zaključila da je jedina studentkinja u klasi Alberta Ajnštajna u Cirihu ipak bila samo neko ko je sa najvećim fizičarem razmenjivao misli i povremeno se za njega bavio matematičkim računima. Ali ništa ne upućuje na to da je Mileva došla do rezultata koji su Ajnštajnu doneli slavu i Nobelovu nagradu.

– Neko ko ima genijalne ideje, ne bi ih se tako lako odrekao i prepustio drugima.

----------------------------------------------

Aristotelovo „ne”

Žene su doprinosile filozofiji prirode još u antici. Pomenuta Teano bavila se fizikom, matematikom, medicinom i astronomijom u 6. veku p. n. e. Dok je u Platonovoj Akademiji bilo žena, Aristotel ih je nazivao inferiornim, deformisanim muškarcima.

Najpoznatija u istoriji nauke i filozofije u 11, 12. i 13. veku bila je Hildegard iz Bingena, igumanija manastira Svetog Ruperta, kojoj se pripisuje ideja o univerzalnoj sili gravitacije do koje je tek posle nekoliko decenija došao Isak Njutn.

Ana Komnin, ćerka vizantijskog cara Alekseja Komnina, bavila se medicinom u 12. veku. Galilejeva ćerka Virdžinija proučavala je filozofiju prirode.

Margaret Kavendiš je u 17. veku popularizovala nauku i napisala jedan od prvih naučnofantastičnih romana „Usijani svet”.

----------------------------------------------

Ni ugledna ni unosna

Dragana Popović primećuje da svuda u svetu opada interesovanje za prirodne nauke, jer se u ove discipline sada ulaže daleko manje nego, na primer, šezdesetih.

– Nauka nigde više nije atraktivna. Odustaju i muškarci, jer naučni rad više ne donosi ni ugled ni profit.