Azija merka Kopar

Da li će Evropska unija i narastajuće ekonomske sile 21. veka biti rivali ili partneri, ključna je tema Međunarodnog foruma o energiji koji se krajem avgusta održava na Bledu.

Odgovor domaćina na dilemu koja umnogome muči zvanični Brisel, vidljiv je već u luci Kopar.

Direktna kontejnerska linija Kopar-Tokio (preko Taranta, Ašdoda, Kolomba, Pelepasa, Hongkonga i Šangaja), koju od proletos drži tajvanska kompanija „Evergrin” i nedavni pregovori sa kineskom kompanijom „Coscon” o produbljivanju gaza slovenačke luke – otkrivaju poslovno otvaranje Ljubljane prema Istoku.

„Jadranska ruta je sve vidljivija na pomorskim mapama globalnog biznisa, zbog kraćeg vremena prevoza robe između Dalekog istoka i Centralne Evrope”, navodi dr Gregor Veselko, predsednik odbora menadžera luke Kopar, od 1. jula i predsednik Udruženja luka severnog Jadrana u kojoj su i Trst, Ravena, Venecija i Rijeka.

Strateški značaj severnojadranskih luka potvrdila je nedavno i Evropska komisija kada je kvintetu ovih luka dodelila status jednog od „ključnih prilaza EU kroz koje je 2011. pretovareno 124 miliona tona robe, 22 odsto više nego godinu ranije.

Promet kontejnera između kineskih i luke Kopar porastao je lane 31 odsto, a sa japanskim 34 odsto.

Vodeće azijske ekonomije oštro se nadmeću za vez na severnom Jadranu: poznati japanski proizvođači elektronike i automobila odavno imaju kancelarije u Kopru. Kineski „Coscon” je proletos najavio da namerava da poveže Kopar sa mrežom pristaništa koja redovno koristi u prevozu robe na Srednjem i Dalekom istoku. „Coscon” je u prvom kvartalu 2012. istovario u Kopru robe koliko tokom cele 2011.

„Otvaranje novih pomorskih veza za azijskim tržištem presudno utiče na porast prihoda luke Koper”, prenosi londonski „Fajnenšel tajms”.

U bespoštednoj trci za biznis sa daleko nadmoćnijim severnoevropskim lučkim operaterima, Kopar je posle mnogo godina uspeo da preotme Roterdamu status glavne luke pretovara robe namenjene austrijskom tržištu.

Najava sidrenja više od 80 odsto kruzera u Kopru ove godine, dobra je vest i za zvaničnu Ljubljanu koju sve više pritiskaju finansijske nedaće u bankarskom sektoru.

Slovenačka država je vlasnik 70 odsto akcija luke Kopar, registrovane na ljubljanskoj berzi. Svaki evro koji obrne luka generiše dodatnih 1,2 evra dodatne vrednosti državi, navodi Institut za ekonomska istraživanja u Ljubljani.

U jeku evropske dužničke krize koja kuca na vrata Italije, a za njom odnedavno i Slovenije, pet luka na severnom Jadranu imaju velike i zajedničke razvojne planove.

Uprkos mračnim vestima o privrednom posustajanju Slovenije, luka Kopar najavljuje da će do kraja ovog meseca početi sa radovima na produbljivanju kanala kojim prilaze veliki „nosači kontejnera” sa sadašnjih 11,4 na 15 metara dubine.

Udruženje severnojadranskih luka istovremeno razmatra kako da privuče investitore za izgradnju novih železničkih pruga kojima bi Kopar povezali sa Divačom, Rijeku sa granicom Mađarske...

Bogati investitori sa Dalekog istoka i Persijskog zaliva već su radoznali.