Simbol Igara nije goreo jedanaest časova

Simbol Olimpijskih igara nije goreo 11 časova i to prvi put u istoriji a da u pitanju nije bila viša sila.

Zbog egzibicije i ekstravagancije organizatora na ceremonijalu otvaranja olimpijski plamen je upaljen na sredini terena, pa je zbog toga sada morao da se ugasi i da se čitava konstrukcija (visoka osam i po metara, napravljena od 204 čeličnih cevi, koliko inače ima zemalja učesnica) premesti između tribina.

Prilikom premeštanja specifična baklja je smeštena u posebno postolje i transportovana nekoliko desetina metara, a onda je smeštena na isto mesto gde se nalazila i pre 64 godine, ali na Vembliju. Plamen je ponovo upalio Ostin Plejfut, čovek koji je 1948. (London je i tada, kao i 1908. bio organizator OI) bio jedan od nosilaca olimpijske baklje.

Nikada ranije olimpijski plamen nije bio ugašen voljom ljudi. Dva puta to se dogodilo zbog više sile: 1976. u Montrealu uzrok dvodnevnog odsustva simbola Igara bilo je veliko nevreme praćeno kišom, a 2000. u Sidneju vatra je nestala na četiri minuta zbog, kako je objašnjeno, „tehničke greške”.

Organizatori Igara u Londonu, insistirali su na tome da plamen ostane u okviru stadiona bez obzira što tako neće biti vidljiv i za gledaoce van stadiona na kome će se održati atletska takmičenja.Mnogi kritičari ovakve odluke kažu da je mnogo bolje bilo da se cela konstrukcija montira na vrh obližnje kule „Orbita”, sa koje bi plamen bio uočljiv iz svakog kutka engleske prestonice.