Različita shvatanja verskih sloboda

Rimokatoličkoj crkvi u Italiji država je obezbedila neke privilegije koje nema nijedna druga verska zajednica. U Grčkoj, gde država plaća plate i školovanje pravoslavnim sveštenicima, vlasti Grčkoj pravoslavnoj crkvi daju određene zakonske prerogative i beneficije koje druge crkve i verske zajednice nemaju. U Nemačkoj su određene verske zajednice povlašćene; jevrejska, na primer, zbog uloge nemačkih vlasti u Holokaustu ima stalnu pomoć države.

U Srbiji privilegovaniji položaj u odnosu na druge ima Srpska pravoslavna crkva, ali ocenu u redovnom godišnjem izveštaju Stejt departmenta, da se u našoj zemlji ne poštuju verske slobode, uglavnom smo dobili zbog podele crkava i verskih zajednica na tradicionalne i netradicionalne i procedure registrovanja crkava i verskih zajednica.

Iako i u drugim zemljama koje su pozitivno ocenjene, jednoj većinski katoličkoj, drugoj većinski pravoslavnoj i trećoj većinski protestantskoj, postoje crkve i verske zajednice koje su privilegovanije od drugih, što se u izveštajima i konstatuje, sastavljačima izveštaja kod Srbije smeta to što je Zakonom o crkvama i verskim zajednicama napravila podelu na tradicionalne i netradicionalne iako nigde u zakonu ne piše da jedne imaju privilegije nauštrb drugih.

U praksi, međutim, dešava se da se u nekom zakonu, uredbi ili pravilniku naglasi da se on odnosi samo na tradicionalne crkve i verske zajednice, kakav je slučaj, na primer, sa uredbom Vlade Srbije o plaćanju penzijskih i zdravstvenih doprinosa sveštenicima. Problem je i u različitom shvatanju položaja crkava i verskih zajednica. Znatna je razlika u shvatanju verskih prava i sloboda između SAD i jednog dela ostatka sveta, napominje verski analitičar Živica Tucić.

– Ova razlika posebno dolazi do izražaja prema Rusiji, Kini, arapskom svetu, eto vidimo i u vezi sa Srbijom. Reč je o različitom konceptu. Američka doktrina vere ne poznaje „tradicionalne” denominacije i one koje to nisu, „male” i „velike”, „državotvorne”, „strane” i slično. Tamo svaka zaslužuje ista prava. U američkom konceptu nema prostora za dominantnu ili dominantne denominacije, kojima se daju veća prava, čak da ne moraju ni da se registruju, a druge to moraju, i sa tim se neretko odugovlačilo. U sistemu zapadne demokratije ne postoje verski zakoni, verska prava, kao i druga koja garantuju ustavne odredbe o slobodi, slobodi savesti, okupljanja, govora. Ovaj sadašnji izveštaj, koji se očigledno ovde mnogima ne sviđa, stav je američke vlade. Srpske vlasti ga ne mogu ignorisati, jer će to uticati na odnose sa Vašingtonom, do kojih im je očigledno veoma stalo – ističe Tucić.

On napominje da je u svim zemljama, gde je to slučaj, u izveštajima napomenuto da se jedna ili više crkava i verskih zajednica favorizuju, ali to ne znači da Grčka ili Srbija treba to da izbrišu, jer su istorijske okolnosti dovele do toga da pravoslavna crkva stekne takav položaj u društvu.

– Primedba u vezi sa Srbijom više se tiče zakonskih rešenja i kategorisanja verskih zajednica. Kada je premijer Ivica Dačić, na primer, pozvao predstavnike tradicionalnih crkava i verskih zajednica da ih obavesti da se ukida Ministarstvo vera i osniva kancelarija za verske poslove, da li su tamo bili svi predstavnici? Ne, slovački biskup, poglavar Slovačke evangeličke crkve, na primer, gledao je to od kuće, na televiziji, jer nije bio ni pozvan – kaže Tucić.

----------------------------------------------

U izveštaju „preskočen” vladika Jovan

Iznenađuje da veća pažnja nije posvećena vladici Jovanu Vraniškovskom u izveštaju koji se tiče Makedonije, budući da on jeste neka vrsta zatočenika savesti i nije se mogao ignorisati.

– Mi imamo pravo da se poredimo sa drugim zemljama i ocenama koje su one dobile, ali to nikuda ne vodi. Reakcija u srpskoj javnosti na ovaj izveštaj je bila previše emotivna, upravo zbog toga što smo jedino mi u regionu označeni kao zemlja koja ne poštuje verske slobode. Mislim da je ta ocena preoštra i da stvarnost nije baš takva – naglašava Tucić.