Medalja izmakla za 37 stotinki

Od izveštača „Žurnala”

London – Kapice i oprema su razdeljeni. Više nije plivač Milorad Čavić. Sada je samo Milorad Čavić. Jedan od najvećih sportista koja je ova zemlja ikada imala osvojio je veče ranije četvrto mesto na 100 delfin. Medalja je izmakla za 37 stotinki. U farmerkama i trenerci Srbije ulazi u sobu gde je smešteno medicinsko osoblje olimpijske ekspedicije. Na licu umor. Ni traga od razočaranja. Seda za sto na terasi, spreman da odgovori na sva pitanja.

Kako se osećate dan posle trke?

Odlično. Jedino se nisam naspavao kako sam želeo, ali biće vremena za to. Valjda je još radio adrenalin. Verovao sam da mogu do medalje, bio sam pun samopouzdanja, ali nažalost nisam uspeo. Samo mi je krivo što rezultat nije bio bolji od 51,82. To je jedino za čim žalim. Znam da sam dao sve od sebe. I sada da ponovo plivam ne znam da li bih nešto drugačije uradio.

Da li ste tokom noći razmišljali o onome što se dogodilo u Akvatik centru?

Izašao sam odmah posle trke s Botomom, Bovelom, Irvinom momcima s kojima sam trenirao. Prošli smo toliko toga zajedno tokom ovih godina. Bila je lepa atmosfera, trudio sam se da ne mislim mnogo o onome što se dogodilo. Sigurno ću kada prođe neko vreme biti ponosan na četvrto mesto na Olimpijskim igrama.

London je bio poslednja stanica u vašoj olimpijskoj karijeri. Sve je počelo još 2000. godine u Sidneju. Kakva su sećanja na takmičenje u Australiji?

Bio sam klinac od 16 godina. Potpuno zelen i neiskusan. Došao sam na Olimpijske igre da steknem iskustvo. To mi je bio jedini cilj. Osetio sam šta znači učešće na najvećoj smotri svetskog sporta. Tada sam i shvatio koliko je svakom sportisti važno da ostvari najbolji rezultat na olimpijskim igrama.

Četiri godine kasnije došla je Atina koja vam nije ostala u lepoj uspomeni?

U Grčku sam došao da osvojim medalju. Bio sam neverovatno spreman. U kvalifikacijama sam bio odličan, sve je išlo kao podmazano, kao i u prvih 50 metara polufinala. A onda mi je voda ušla u kostim. Dešava se da jedan od sto kostima ima neki „feler”. Ja sam dobio jedan takav. Posle te trke mi se činilo da se ceo svet srušio.

U Pekingu 2008. je usledila čuvena trka s Felpsom. Osvojili ste srebrnu medalju, iako je ceo svet video da ste prvi dodirnuli zid?

Za Peking sam se spremao 18 meseci. Sve je išlo sjajno, pa čak i to finale. Bila je to verovatno najbolja trka koju sam otplivao u životu. Semafor je pokazao da sam drugi i pomirio sam se s tim. Znam da sebi ne mogu ništa da zamerim. Svi me pitaju o odnosu s Felpsom posle te trke. Nije on uradio ništa loše. Pogrešili su neki drugi ljudi, ali nema potrebe da se vraćam na tu priču koja je odavno ispričana. Bio sam drugi, ispunio san o olimpijskoj medalji i tu je tačka.

Ciklus je zaokružen u Akvatik centru u Londonu?

Ovde sam došao sa 28 godina i s mnogo iskustva. Prvi put u životu sam u finalu izašao na trku bez treme, bez ikakvog straha. I to mi je bilo čudno. Bio sam ubeđen da je to moja noć. Plivao sam onako kako plivam ceo život. Krenuo sam brzo, vratio koliko sam mogao. Nije sada bilo ni vreme ni mesto da nešto menjam. Borio sam se kao nikada u životu i došao do četvrtog mesta. Znam da su mnogi ljudi u Srbiji možda razočarani, ali biti četvrti na olimpijskim igrama je velika stvar.

Sada kada ste i zvanično završili možete li da izdvojite trenutak kada ste bili najsrećniji?

Na dočeku posle Svetskog prvenstva u Rimu 2009. godine. Na balkonu smo bili Nađa, vaterpolisti i ja. Imali smo tri svetska šampiona i bilo je neverovatno lepo u Beogradu. Imao sam doček i posle Pekinga, sam pred 50.000 ljudi, ali mi je nekako u društvu bilo lepše.

A kada ste bili najviše razočarani?

Bez dileme u Atini. Mnogo sam očekivao i mislim da sam tada jedini put u karijeri zaplakao posle trke. To su jednostavno situacije kada sve dobro uradiš, a neka sitnica koja ne zavisi od tebe, sruši ti snove.

Da li ste očekivali kada ste počeli da plivate za Srbiju da ćete biti toliko popularni?

Nisam nikada. Možda je za to i razlog što sam kao neko ko je rođen u Americi odlučio da plivam za Srbiju. Verovatno sam svojim uspesima u kontinuitetu kupovao ljude. Imamo mnogo uspešnih sportista, ali ja sam jedan od retkih koji je imao priliku da dva puta bude na balkonu. To verovatno niko nikada od plivača na svetu nije doživeo. Zbog toga sam zahvalan ljudima u Srbiji što su mi podarili neke momente koje neću da zaboravim do kraja karijere.

Da li ste se nekada pokajali što ste odlučili da plivate za Srbiju?

Nikada. Osećam da pripadam Srbiji. Kada sam kao dete iz Kalifornije dolazio u Beograd i video one socijalističke zgrade na Novom Beogradu nije mi bilo svejedno. Međutim, malo – po malo Srbija je počela da me kupuje ponašanjem, kulturom, hranom. Sada sam bukvalno zaljubljen u Srbiju i stvarno bih želeo da u Beogradu bude moj dom do kraja života.

Utisak je da ste se u poslednjih 12 godina mnogo promenili i da sada delujete kao da ste rođeni i odrasli u Srbiji. Da li Milorad Čavić razmišlja kao Srbin ili Amerikanac?

Mislim da mi je razmišljanje i dalje više američko. Tamo sam naučio šta je dobro, a šta loše i to je nešto što me još uvek drži. Međutim, sigurno je da sam pokupio nešto i iz srpskog mentaliteta. Miks kultura je uvek dobar.

Sada kada je sve završeno, da li mislite da ste uradili sve što je trebalo u karijeri?

Uradio sam sve što sam mogao. Sve što je trebalo možda i nisam. Zdravstveni problemi su me možda onemogućili u tome. Nisam mogao da odradim neke stvari u treningu koja je trebalo zbog leđa. Međutim, po prirodi sam optimista i uvek u svemu vidim nešto dobro. Imao sam sjajnu karijeru, punu zanimljivih i sjajnih momenata. Sada je kraj i mogu da kažem da ne žalim ni za čim. Ponosan sam na sve što sam napravio.

-----------------------------------------------------------

Stjepanović naslednik

Ko je vaš naslednik u Srbiji?

Moj naslednik je Velimir Stjepanović. Ne bih ga zvao novi Milorad Čavić, jer plivamo različite discipline. Momak je ovde ostvario neverovatan uspeh osvajanjem šestog mesta na 200 delfin. Neverovatno je predan plivanju, treninzi su mu fenomenalni. Jedino mu je tehnika skandalozna. To sam mu rekao sto puta. Biće mi čast da dođem u Dubai i da mu pomogne da promeni neke stvari. Verujem da može da osvoji medalju u Rio de Žaneiru za četiri godine.

-----------------------------------------------------------

Ne znam da li bih isto

Imali ste sjajnu karijeru, da li vam je drago što ste izabrali da se bavite plivanjem?

Da me sada pitate da li bih izabrao isti put, nisam siguran da bih rekao da. Od kada znam za sebe ušao sam u plivanje. Naporno sam trenirao, a najveća žrtva je prosečan život. Zbog obaveza koje sam imao propustio sam neke stvari koje moji vršnjaci nisu. Znam samo da sam uvek davao sve od sebe. Nikada nisam uzimao doping. Čist i zadovoljan izlazim iz sporta. Vreme je da se okrenem drugim stvarima.

-----------------------------------------------------------

Nisam gledao trku

Da li ste gledali snimak finala iz Londona?

Ne i verovatno neću. Botom me je pre trke pitao da li da snima, rekao sam mu ne. Nema potrebe da pravi analizu trke s bivšim plivačem.

-----------------------------------------------------------

Čudesni oporavak

Godine 2010. imali ste tešku operaciju leđa?

Četiri meseca nisam mogao da se krećem bez nečije pomoći. Bili su to najteži trenuci u životu. Niko nije verovao da ću ponovo da plivam. Ipak, znao sam da mogu da se vratim. Osvojio sam evropsko zlato u Debrecinu i četvrto mesto na Olimpijskim igrama. Sebi i drugima sam pokazao da nikada ne smete da odustanete ni da se predate.