Strelci ponovo osvetlali obraz

London – Sa poslednjih sedam olimpijskih igara, računajući i Igre 30. olimpijade u Londonu naši strelci poneli su kući 12 medalja, a u svim ostalim sportovima osvojeno je 18 medalja – čak devet 1988. u Seulu kada su strelci osvojili prva tri olimpijska trofeja (Jasna Šekarić dva, Goran Maksimović jedan), a na šest narednih igara samo još devet, s ogradom da borba za odličja u Londonu još nije završena.

Streljaštvo je po sistemu takmičenja najisplativiji sport, jer osmoro naših olimpijaca imalo je 15 izlazaka na vatrenu liniju strelišta u Kraljevskim artiljerijskim kasarnama i 15 šansi za medalje, dok recimo dvostruko više sportista u nekom ekipnom sportu može da osvoji samo jednu.

Strelci su ovog puta osvojili dve, zasad jedine medalje naših olimpijaca u Londonu – srebro Ivana Maksimović i bronzu Andrija Zlatić...

– Na početku olimpijskog ciklusa naš cilj je bio da u Londonu osvojimo bar jednu medalju i da tako nastavimo kontinuitet osvajanja medalja, koji je bio prekinut u Pekingu. Možemo da budemo zadovoljni: osvojene su dve medalje uz još tri finala, četvrto mesto Zorane Arunović i šesto mesto Andrije Zlatića koji je kao treći ušao u finale i opet imao šansu da poslednjim metkom osvoji drugu bronzu. Bile su to što bi se reklo „stative“, a uz malo sreće mogli smo i bolje da prođemo. Međutim, mislim da smo i mi imali malo sreće, kada su medalje osvojili Andrija Zlatić i Ivana Maksimović – kaže vršilac dužnosti selektora naše streljačke reprezentacije Goran Maksimović.

Sreća, podrazumevajući tu njene najrazličitije varijetete, u streljaštvu igra važnu ulogu.

– Recimo, poslednjeg dana takmičenja Nemanja Mirosavljev baš nije imao sreće. Ne znam ni sam koliko je 9,9 i 9,8 pogodaka „ubio“. Tome je sigurno doprineo i vetar koji je uslove za gađanje učinio lošim. To pokazuju i rezultati – u finale se ulazilo i sa rezultatima ispod 1.170 krugova, ali i to je streljaštvo...

Goran Maksimović je spremno analizirao učinak naših strelaca u Londonu:

– Andrea Arsović je bila spremna za vazdušnu pušku, ne samo da uđe u finale, već i da se bori za medalju. Damir Mikec nije uspeo da izdrži pritisak koji mu je nametnut, ali koji je i sam sebi nametnuo što je sasvim normalno, jer kad ste prvi na svetskoj rang listi i kad postižete tako visoke rezultate morate da idete na najviši plasman, ali i da budete dovoljno jaki da se izborite sa samim sobom. On je rezultat za medalju imao u rukama što se tiče tehnike i šteta je što nije uspeo da izdrži do kraja da uđe u finale i da tako ponovi plasman iz Pekinga. A u finalu svašta se dešavalo. Bilo je i sedmica i osmica u tako je uvek u gađanju MK pištoljem. Jasna Šekarić je ovde pucala samo MK pištoljem, ali o njoj ne treba mnogo govoriti. Ona je stub ove reprezentacije i još će sigurno osvajati medalje i postizati vrhunske rezultate.

Najiskusniji u streljačkom delu naše olimpijske misije bili su Jasna Šekarić i Nemanja Mirosavljev. Šekarićevoj su ovo bile rekordne, sedme igre, a Mirosavljevu pete. Andriji Zlatiću i Damiru Mikecu druge, s tim što je Zlatić debitovao u Atini 2004, a Mikec u Pekingu 2008. Četiri preostale devojke prvi put pucale na olimpijskoj sceni.

– Više od pola reprezentacije su mlade snage. Tu računam i Damira Mikeca, koji je 1984. godište i koji je među najmlađima u svojim disciplinama, Zoranu Arunović, Andreu Arsović, Ivanu Maksimović i Bobanu Veličković, koju je loš start koštao finala. Mislim da će iz nastupa u Londonu izvući pouke koje će joj koristiti u daljoj karijeri. Ne moramo da se plašimo zbog Igara u Rio de Žaneiru i drugih takmičenja koje dolaze – imaćemo jaku ekipu.

A da li će jaka ekipa dobiti i adekvatne uslove za treninge, pitanje je koje se samo nameće:

– Nemamo strelište – nemamo uslove za kvalitetan rad. Strelište u Beogradu je napravljeno 1957. i gotovo da je u istom stanju kada je napravljeno samo oronulo. Jedino što smo uspeli je da, zahvaljujući organizaciji svetskog kupa i evropskog prvenstva, nabavimo elektronske mete. Bio je to za naše streljaštvo ogroman korak napred, ali bez objekta džaba vam mete. Zbog toga smo 90 odsto priprema u zemlji odradili u Novom Sadu, a najveći deo u inostranstvu. Na strelištu na Carevoj ćupriji se retko treniralo na 50 metara, a na 25 metara je malo bolja situacija, pa su tu trenirale Jasna Šekarić i Zorana Arunović.

Da li postoji mogućnost da Beograd dobije nacionalni streljački centar?

– Nadamo se da ćemo ga dobiti u bliskoj budućnosti. Sa bivšom ministarkom sporta bili smo ušli u završne razgovore o tome, a onda je ona otišla pa je nastao vakum u Ministarstvu. Sada sa nestrpljenjem očekujemo razgovore sa novim ministrom Alisom Marić, koja kao vrhunski sportista može da prepozna probleme koje imamo. Takođe, nadam se da će nova Vlada prihvatiti našu molbu i da će Beograd i Srbija dobiti pravi trenažni centar da bi strelci u budućnosti mogli da budu još uspešniji – zaključio je Goran Maksimović priču o našim strelcima u Londonu i njihovoj višedecenijskoj boljki...

Živko Baljkas

-----------------------------------------------------------

Ništa bez OKS i Ministarstva

London – Srebrna medalja Ivane Maksimović i bronza Andrije Zlatića, dva finala Zorane Arunović i još jedno Andrije Zlatića su izuzetni dometi na olimpijskoj sceni, a selektor naše reprezentacije Goran Maksimović s razlogom je govorio da su svi, baš svi, imali rezultate za plasman u finale i borbu za medalju. Međutim nisu svi imali „svoj“ dan. Selektor ističe da su strelci, kao i on, imali veliku podršku u trenerima reprezentacije Jeleni Arunović (pištolj) i Miri Maksimović (puška), ali ne samo njima:

– Osećam obavezu da na kraju ovog olimpijskog ciklusa  zahvalim Olimpijskom komitetu Srbije i Ministarstvu omladine i sporta koji su nam, posebno u dve poslednje godine, omogućili kvalitetne pripreme. I sam mnogo godina bio strelac i mogu da kažem da nikad nismo imali ovakve pripreme, tako da se u početku ni mi nismo mogli snaći u dobrom, koje nas je zadesilo, jer smo u hroničnoj besparici naučili da radimo u lošim uslovima i da se snalazimo. Pokazalo se da je ulaganje i briga Olimpijskog komiteta i Ministarstva omogućilo ovako dobre rezultate na Olimpijskim igrama.

-----------------------------------------------------------

Srbija 10. od 108 zemalja

London – Najuspešnija zemlja u streljaštvu na Igrama u Londonu je Južna Koreja, čiji su strelci osvojili pet medalja – tri zlatne i dve srebrne.

Na drugom mestu su SAD  (tri zlata i bronza) a na trećem Italija sa dva zlata i tri srebra.

Među 108 zemalja koje su imali takmičare u Kraljevskim artiljerijskim kasarnama Srbija je sa po jednim srebrom i bronzom, podelila 10. mesto sa Francuskom, Indijom i Slovačkom.