Стрелци поново осветлали образ

Лондон – Са последњих седам олимпијских игара, рачунајући и Игре 30. олимпијаде у Лондону наши стрелци понели су кући 12 медаља, а у свим осталим спортовима освојено је 18 медаља – чак девет 1988. у Сеулу када су стрелци освојили прва три олимпијска трофеја (Јасна Шекарић два, Горан Максимовић један), а на шест наредних игара само још девет, с оградом да борба за одличја у Лондону још није завршена.

Стрељаштво је по систему такмичења најисплативији спорт, јер осморо наших олимпијаца имало је 15 излазака на ватрену линију стрелишта у Краљевским артиљеријским касарнама и 15 шанси за медаље, док рецимо двоструко више спортиста у неком екипном спорту може да освоји само једну.

Стрелци су овог пута освојили две, засад једине медаље наших олимпијаца у Лондону – сребро Ивана Максимовић и бронзу Андрија Златић...

– На почетку олимпијског циклуса наш циљ је био да у Лондону освојимо бар једну медаљу и да тако наставимо континуитет освајања медаља, који је био прекинут у Пекингу. Можемо да будемо задовољни: освојене су две медаље уз још три финала, четврто место Зоране Аруновић и шесто место Андрије Златића који је као трећи ушао у финале и опет имао шансу да последњим метком освоји другу бронзу. Биле су то што би се рекло „стативе“, а уз мало среће могли смо и боље да прођемо. Међутим, мислим да смо и ми имали мало среће, када су медаље освојили Андрија Златић и Ивана Максимовић – каже вршилац дужности селектора наше стрељачке репрезентације Горан Максимовић.

Срећа, подразумевајући ту њене најразличитије варијетете, у стрељаштву игра важну улогу.

– Рецимо, последњег дана такмичења Немања Миросављев баш није имао среће. Не знам ни сам колико је 9,9 и 9,8 погодака „убио“. Томе је сигурно допринео и ветар који је услове за гађање учинио лошим. То показују и резултати – у финале се улазило и са резултатима испод 1.170 кругова, али и то је стрељаштво...

Горан Максимовић је спремно анализирао учинак наших стрелаца у Лондону:

– Андреа Арсовић је била спремна за ваздушну пушку, не само да уђе у финале, већ и да се бори за медаљу. Дамир Микец није успео да издржи притисак који му је наметнут, али који је и сам себи наметнуо што је сасвим нормално, јер кад сте први на светској ранг листи и кад постижете тако високе резултате морате да идете на највиши пласман, али и да будете довољно јаки да се изборите са самим собом. Он је резултат за медаљу имао у рукама што се тиче технике и штета је што није успео да издржи до краја да уђе у финале и да тако понови пласман из Пекинга. А у финалу свашта се дешавало. Било је и седмица и осмица у тако је увек у гађању МК пиштољем. Јасна Шекарић је овде пуцала само МК пиштољем, али о њој не треба много говорити. Она је стуб ове репрезентације и још ће сигурно освајати медаље и постизати врхунске резултате.

Најискуснији у стрељачком делу наше олимпијске мисије били су Јасна Шекарић и Немања Миросављев. Шекарићевој су ово биле рекордне, седме игре, а Миросављеву пете. Андрији Златићу и Дамиру Микецу друге, с тим што је Златић дебитовао у Атини 2004, а Микец у Пекингу 2008. Четири преостале девојке први пут пуцале на олимпијској сцени.

– Више од пола репрезентације су младе снаге. Ту рачунам и Дамира Микеца, који је 1984. годиште и који је међу најмлађима у својим дисциплинама, Зорану Аруновић, Андреу Арсовић, Ивану Максимовић и Бобану Величковић, коју је лош старт коштао финала. Мислим да ће из наступа у Лондону извући поуке које ће јој користити у даљој каријери. Не морамо да се плашимо због Игара у Рио де Жанеиру и других такмичења које долазе – имаћемо јаку екипу.

А да ли ће јака екипа добити и адекватне услове за тренинге, питање је које се само намеће:

– Немамо стрелиште – немамо услове за квалитетан рад. Стрелиште у Београду је направљено 1957. и готово да је у истом стању када је направљено само оронуло. Једино што смо успели је да, захваљујући организацији светског купа и европског првенства, набавимо електронске мете. Био је то за наше стрељаштво огроман корак напред, али без објекта џаба вам мете. Због тога смо 90 одсто припрема у земљи одрадили у Новом Саду, а највећи део у иностранству. На стрелишту на Царевој ћуприји се ретко тренирало на 50 метара, а на 25 метара је мало боља ситуација, па су ту тренирале Јасна Шекарић и Зорана Аруновић.

Да ли постоји могућност да Београд добије национални стрељачки центар?

– Надамо се да ћемо га добити у блиској будућности. Са бившом министарком спорта били смо ушли у завршне разговоре о томе, а онда је она отишла па је настао вакум у Министарству. Сада са нестрпљењем очекујемо разговоре са новим министром Алисом Марић, која као врхунски спортиста може да препозна проблеме које имамо. Такође, надам се да ће нова Влада прихватити нашу молбу и да ће Београд и Србија добити прави тренажни центар да би стрелци у будућности могли да буду још успешнији – закључио је Горан Максимовић причу о нашим стрелцима у Лондону и њиховој вишедеценијској бољки...

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Ништа без ОКС и Министарства

Лондон – Сребрна медаља Иване Максимовић и бронза Андрије Златића, два финала Зоране Аруновић и још једно Андрије Златића су изузетни домети на олимпијској сцени, а селектор наше репрезентације Горан Максимовић с разлогом је говорио да су сви, баш сви, имали резултате за пласман у финале и борбу за медаљу. Међутим нису сви имали „свој“ дан. Селектор истиче да су стрелци, као и он, имали велику подршку у тренерима репрезентације Јелени Аруновић (пиштољ) и Мири Максимовић (пушка), али не само њима:

– Осећам обавезу да на крају овог олимпијског циклуса  захвалим Олимпијском комитету Србије и Министарству омладине и спорта који су нам, посебно у две последње године, омогућили квалитетне припреме. И сам много година био стрелац и могу да кажем да никад нисмо имали овакве припреме, тако да се у почетку ни ми нисмо могли снаћи у добром, које нас је задесило, јер смо у хроничној беспарици научили да радимо у лошим условима и да се сналазимо. Показало се да је улагање и брига Олимпијског комитета и Министарства омогућило овако добре резултате на Олимпијским играма.

-----------------------------------------------------------

Србија 10. од 108 земаља

Лондон – Најуспешнија земља у стрељаштву на Играма у Лондону је Јужна Кореја, чији су стрелци освојили пет медаља – три златне и две сребрне.

На другом месту су САД  (три злата и бронза) а на трећем Италија са два злата и три сребра.

Међу 108 земаља које су имали такмичаре у Краљевским артиљеријским касарнама Србија је са по једним сребром и бронзом, поделила 10. место са Француском, Индијом и Словачком.