Hrana skupa, sve manje kupaca

BEOGRAD – Na zelenim pijacama, uprkos suši, bogata je ponuda sezonskog voća i povrća, ali je sve manje kupaca pa se prodavci žale da lošu prodaju, a potrošaci na visoke cene hrane.

Prodavci za beogradskoj pijaci „Zeleni venac” rekli su reporteru Tanjuga da su cene voća i povrća ove godine slične prošlogodišnjim iako su troškovi proizvodnje i transporta višestruko povećani, ali da je potražnja „nikakva”.

Kupci, međutim, kažu da su cene više čak i za trećinu u odnosu na 2011. godinu, kao i da su prinuđeni da maskimalno racionališu sa kupovinom jer je hrana „mnogo poskupela”.

Na popularnom „Zelenjaku” kilogram lubenice može da se kupi za 20 dinara, breskeve koštaju od 50 do 150 dinara, grodžđe od 100 do 140, a dinje između 40 i 50 dinara.

Pola kilograma malina je 200 dinara, kilogram kupine je 300, oraha 700, brusnica 800 dok se cena badema kreće od 900 do 1.100 dinara po kilogramu.

Kilogram boranije je između 150 i 200 dinara paradajza od 60 do 100 dinara dok je paprika oko 70 dinara, a veza šaragarepe 50 dinara.

Od juna hrana u Srbiji gotovo svakodnevno poskupljuje, a zabog velike suše koja je desetkovala rod poljoprivrednih kultura stručnjaci upozoravaju da bi cene i dalje mogle da rastu.

I Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je da su svetske cene hrane posle tromesečong opadanja ponovo povećane u julu i mogle bi još da porastu, uvećavajući rizik od obnavljanja svetske krize hrane, kao što je bila ona iz sezone 2007/08. godine.

„Ima potencijala da cene nastave da rastu. Ovo svakako neće biti sezona u kojoj će cene hrane biti ispod nivoa prošlosezonskih”, ističe Abdolreza Abasijan, stručnjak FAO za žitarice, a prenosi Rojters.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je juče za Tanjug da će Vlada Srbije intervenisati, posredstvom Direkcije za robne rezerve, na domaćem tržištu kako bi sprečila rast cena osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda zbog suše.

Knežević je rekao da je u razgovorima sa predstavnicima ostalih ministarstava dogovoreno da se što pre obave intervencije pomoću Robnih rezervi sa stočnom hranom i gotovim proizvodima kako bi se uticalo na podmirenje tražnje i održala stabilnost cena.

Prema rečima Kneževića, procene Ministarstva poljoprivrede su da će ovogodišnji rod kukuruza i soje biti umanjen za bezmalo 50 odsto u odnosu na lanjski nivo, suncokreta i šećerne repe za 20 do 40 procenata, što će se negativno odraziti i na spoljnotrgovinski bilans, jer su to izvozni proizvodi, ali i na domaće tržište.

Od juna meseca u trgovinama u Srbiji poskupelo je sveže meso skoro za trećinu, u više navrata uvećane su i cene suvomesnatih proizvoda, a veći cenovnici važe za mleko i mlečne proizvode, ulje, brašno, slatkiše, vode, sokove, alkoholna pića, konzerviranu hranu...

Prethodna Vlada Srbije krajem prošle godine ograničila je marže na 10 procenata za osnovne životne namirnice - pšenično brašno, jestivo biljno ulje, kravlje mleko, jogurt, šecer, sveže meso i slatkovodnu ribu.

Uredba o ograničenju marže 30. juna je produžena do 30 septembara. Ali, uprkos tome u drugoj polovini godine cene i osnovnih životnih namirnica rastu, a trgovci poskupljenja pravdaju novim cenovnicima od dobavljača a oni nestabilnim kursom dinara prema evru i skokom cena sirovina.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji više od 40 procenata mesečnog primanja izdvaja na hranu, a standardna potrošačka korpa ne može da zadovolji potrebe prosečne porodice u Srbiji.

Prema analizi doskorašnjeg Ministarstva poljoprivrede i trgovine, prosečna potrošačka korpa u maju 2012. iznosila je gotovo 58.000 dinara (57.920,59 dinara) i vredela je 1,43 prosečnih zarada od 40.442 dinara.

Za pokriće minimalne korpe trebalo je izdvojiti 0,76 prosečne zarade ili 30.580,66 dinara.