Bolje vas našli

Kad putnik pređe jednu od dve južne granice Srbije, dobija SMS na engleskom jeziku, sa sledećim obaveštenjem organizacije Turistinfo: „Dobrodošli u Makedoniju, kolevku civilizacije”. Sledi odlučna preporuka da se posete mestakoja državu bez zvaničnog imena verovatno treba da čine kolevkom civilizacije. Osim drevne opservatorije u Kokinu, u njih spada i nekoliko muzeja i memorijalnih kuća, kao i – „Memorijalni Centar Tošeta Proeskog” u Kruševu.

Dotični SMS činio je predmet raznih nezvaničnih i zvaničnih kritika, pa i analize Metjua Brunvasera u ,,Njujork tajmsu” naslovljene: „Zabrinutost povodom autoritarnosti u Makedoniji raste”. U svakom slučaju, u kontekstu stalnih pokušaja većine balkanskih naroda i narodnosti da putem brzometnih slogana spoje devetnaestovekovni nacionalni romantizam i dvadesetprvovekovnu ideologiju PR-a, navedenaporuka je verovatno bez premca. To bi najverovatnije bila sve i da je uspeo ovogodišnji predlog lista „Pres” da se povodom trijumfa Novaka Đokovića, vaterpolista, odbojkaša i odbojkašica kod nas vrati u igru jedan stari slogan: „Ni manje zemlje, ni više šampiona!” Možda bi zbog ovogtrebalo razmisliti (…) da se na ulazu u zemlju postavi tabla sa natpisom:„Dobrodošli u zemlju šampiona”, pisalo je 31. januarau pomenutom listu. A nije to bila prva takva inicijativa: selektor srpske vaterpolo reprezentacije Vanja Udovičić poželeo je da navedeni natpis „po dolasku na aerodrom i ulasku u Srbiju dočeka” njegove izabranike nakon osvojenog zlata na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. Vispreniji ljubitelji sporta odmah će se setiti da je slogan šampionske dobrodošlice pušten u pogon 2005. povodom održavanja Evropskog prvenstva u košarci u Beogradu. Tekst u kom je objavljena želja da strance dočekujemo obaveštenjem da stupaju u zemlju nadljudi pojavio se pod logičnim naslovom. „Srbi su nebeski narod”. On je takav i ako se tumači čisto primenjeno na sport: koliko smo narod s nebesa, toliko smo i svetska šampionska sila, što se valjda vidi i po dosadašnjim učincima na Olimpijskim igrama u Londonu. Tek, činjenica da je Srbija u pojedinim sportovima zbilja višestruko nadmašila sebe srećom nije dobila zvaničnije izvitoperenje od zasebnih novinarskih, fejsbukovskih i drugih inicijativa.

Tako da, dok po gubitku dodira sa stvarnošću ispoljenom srodnim sloganima ne možemo parirati tvorcima tvrdnje o „kolevci civilizacije”, čini se da smo u regionu srazmerno manje dospeli u žižu po smišljanju nacionalnih slogana o kakvima ovde govorimo nego po reakcijama na njih. Reč je o reklami „Država s 1244 otoka” Hrvatske turističke zajednice (HTZ). „U Hrvatskoj turističkoj zajednici nedavno su potencijalnim turistima iz Srbije s promidžbenih plakata poručili da ih imamo 1244, čime su razljutili naše susjede jer se radi o broju UN rezolucije o Kosovu i Metohiji”, pisalo je u ,,Jutarnjem listu” 8. juna 2010. U to vreme je moćno odjeknuo podatak Hrvatskog hidrografskog instituta (HHI), po kojem naš zapadni sused zapravo ima 1246 ostrva. I dok su odande pristizala izgovaranja činjenicom da tamošnje nacionalne institucije barataju s čak pet različitih podataka o broju ostrva kojima njihova zemlja raspolaže, naši pravoverniji pojedinci nisu mogli imati sumnje da je u pitanju pakosno podvlačenje broja koji bi nas pogodio jer nas je podsetio na nacionalnu traumu, kao i nagrađenje nacionalnog identiteta na nesreći tuđeg. Tek, optužbe za provokaciju padale su s obe strane. Sve dok sudbina, to jest politika – što je na Balkanu najčešće jedno te isto – nije krajem jula ove godine spremila cinično-(real)paranoičan obrt: ako je tačan podatak HHI o 1246 ostrva, onda će ih Hrvatska, naknadnim ratifikovanjem dogovora Tuđmana i Izetbegovića da se Bosni i Hercegoviniprepuste Veliki i Mali Školj – što je obećala tamošnja ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić – uskoro stvarno, kao u kontroverznom turističkom sloganu, imati:1244.