Budžetski deficit pod velom tajne

Postojanje velikog budžetskog deficita u našoj zemlji odavno nije novost. Na to, uostalom, gotovo svakodnevno ukazuju visoki državni funkcioneri. Samo što stvarni budžetski deficiti i dalje ostaju pod velom tajne.

S druge strane, građani su iznenađeni čestim objavljivanjem vesti o velikim budžetskim „rupama”, koje su sve opasnije i predstavljaju prethodno nekontrolisano raspolaganje javnim sredstvima. Ugrožava se makroekonomska stabilnost zemlje i izaziva pad privredne aktivnosti.

Zbog čega često dolazi do ozbiljnih poremećaja u javnim finansijama Srbije? Činjenica je da od 2000. godine nije donet ključni Zakon o budžetskom računovodstvu, kojim se reguliše kompleksno vođenje budžetskog računovodstva, počev od registrovanja svih stvorenih javnih obaveza, izvršenih plaćanja, do neizmirenih javnih obaveza. Međutim, u praksi se već deset godina primenjuju privremena rešenja.

Doneta je Uredba o vođenju budžetskog računovodstva 2003. godine („Sl. glasnik” 123/03), po kojoj se bilansiraju samo izvršena plaćanja javnih obaveza, a neizmirene javne obaveze „prenose” u  vanbilansnu evidenciju, čime se skrivaju stvarni budžetski deficiti.

Posle nastanka globalne finansijske krize 2007 godine, SAD, EU i drugi nastoje da transformišu budžetsko računovodstvo iz pasivnih evidencija u glavni interni kontrolni sistem javnih finansija. To predstavlja pokušaj da se obezbedi praćenje stanja kompletnih javnih sredstva i evidentiranje svih transakcija u budžetskom računovodstvu, bez obzira na to kada su nastale (obračunski sistem).

Da bi se postigao ovaj cilj na globalnom planu i brže prešlo na obračunski sistem budžetskog računovodstva, MMF, Svetska banka i druge institucije podstakle su uvođenje i primenu IPSAS (Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor), kako bi se onemogućilo manipulisanje prikazivanjem nekontrolisanih budžetskih deficita. Zbog toga je i naša zemlja 2010. godine donela drugu Uredbu o obaveznoj primeni IPSAS, koja do sada de fakto nije primenjena u praksi.

U našoj zemlji postoje dve kontradiktorne Uredbe o vođenju budžetskog računovodstva, jedna za razgovore sa MMF-om, a druga za javnost u zemlji. Takvo stanje dvojnog regulisanja budžetskog računovodstva je neodrživo. Problem se komplikuje jer u najnovijem Zakonu o ministarstvima („Sl. glasnik” 72/12) nije predviđeno koji je vladin organ odgovoran za uređivanje vođenja budžetskog računovodstva.

Dok se ne reši kompletna zakonodavna regulativa, nemoguće je obezbediti pravilno vođenje budžetskog računovodstva u čitavom javnom sektoru i sprečiti nekontrolisane deficite.

U poslednjih sedam godina u Skupštini Srbije nisu razmatrani Zakoni o godišnjim završnim računima budžeta Republike. Državna revizija nije obavila nijednu reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije u čitavom svom mandatnom periodu od pet godina.

Na kraju, kako su sprovedene državne revizije u poslednje tri godine od strane DRI (Državne revizorske institucije) bez postojanja Zakona o vođenju budžetskog računovodstva? Polazeći od osnovne premise nove Vlade da se mora početi sa promenama, predlaže se da se celokupna regulativa računovodstva za privredu i javni sektor premesti u ministarstvo pravde i time stvore uslovi za promene u borbi protiv razvijenog finansijskog kriminala i korupcije.

*Ekspert za međunarodnu računovodstvenu regulativu