Komarci stižu ranije

Komarci će već za nedelju-dve početi da nam zagorčavaju život. Otopljavanje na planeti njima posebno prija, pa će, umesto u junu, ove godine poraniti i iznad naših glava zazujati već sredinom marta. "Samo" do oktobra, ako to bilo kome može da zazvuči utešno. Dr Marija Zgomba, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, priznati stručnjak za primenu bioloških agenasa u uništavanju komaraca, upozorava na još jednu tamnu stranu njihovog postojanja: prenosioci su vrlo opasnih bolesti. Dakle, na komarce bi trebalo udariti iz svih oružja već na početku, a što bude uspešnije tamanjenje prvih ovogodišnjih komaraca manje će nas boleti glava. Jer, oni se razmnožavaju neverovatnom progresijom. Umesto tri-četiri generacije, koliko ih je bilo lane, zbog produžene sezone ove godine biće ih verovatno sedam.

– Topla zima nema značaja na larve komaraca i na njihovo prezimljavanje. Njihov potencijal, da tako kažem, ostaće isti kao i prošle godine. Nije bilo snega na Alpima, dakle neće biti poplava s te strane, ali kiše, kojih često bude, i hidrorežim na Dunavu, Tisi, Tamišu i jednom delu Save uticaće na razmnožavanje komaraca – upozorava profesorka Zgomba.

U svakom slučaju, jaja komaraca su "posejana" i sada čekaju plavljenje ove četiri reke da se pretvore u larve i porastu toliko da mogu da uzlete. Ni to što neko živi dalje od reka, ipak, nije razlog za radost.

– Komarci koji nastanjuju prostor oko reka izuzetno su izdržljivi, bez problema prelete i tridesetak kilometara – dodaje naša sagovornica.

Nažalost, žitelji velikih gradova, i bez ovih rečnih napasnika, imaju "svoje" krilate neželjene komšije, kojima je za opstanak potrebno tek nekoliko kapi vode.

– Kućni komarci su posebna priča. Oni se razmnože u bačenoj konzervi u koju je napadala kiša, dovoljnoj da ženka položi jaja i posle pet dana eto nove generacije – opisuje dr Marija Zgomba. Naravno, svuda gde ima vode, počev od kanala, bara, pa čak i septičkih jama, komarci će videti svoju priliku da poseju jaja, mada neće zazirati ni od groblja i vazi u kojima je ostalo vode od cveća odnetog novom kupcu.

– Za ove takozvane kućne komarce nisu karakteristične velike migracije, ne lete daleko, pa ih valja uništavati tu gde se pojave.

Komarci su prilagodljivi insekti, ima ih svuda, od Aljaske do tropskih krajeva. Zato i ne čudi da su neke bolesti svojstvene samo tropskim krajevima koje prenose komarci postale uobičajene i u našim krajevima. Preskočili su Mediteran, a onda doprineli širenju nekih bolesti i na području sa kontinentalnom klimom – kaže profesor Marija Zgomba.

Kućni komarac ujedom prenosi takozvani virus zapadnog Nila, koji je vrlo teško otkriti u prvi mah, a manifestuje se tako što čovek postaje malaksao, trese ga groznica, stanje je nalik na gripozno. U retkim slučajevima ovaj virus može da izazove i vrlo komplikovane, čak i kobne, posledice po čoveka, što je pre desetak godina bio slučaj u Bukureštu, gde je bilo zaraženo oko 100.000 ljudi, a zabeleženo je i 50 smrtnih slučajeva.

Mnogo je ozbiljniji problem koji donosi komarac "azijski tigar", koji prenosi žutu groznicu i encefalitis, a razvija se na deponijama odbačenih automobilskih guma.

– U gumama uvek bude kišnice, bude i vode kojim se poliva taj otpadni materijal da ne dođe do samozapaljenja, što je za ove opasne komarce pravi raj. S obzirom na to da se odbačene gume voze daleko, čak i brodovima na reciklažu, jasno je kojim sve krajevima prolazi opasnost, a da je ljudi nisu svesni – upozorava ona.

Na pitanje ima li ovih malih "nemani" koje žive u gumama i u našim krajevima, sleže ramenima ali kaže:

– Prošle godine otkriveni su u Crnoj Gori, ne verujem da ih nema i kod nas.

S obzirom na to da će komarci uskoro početi da nas nerviraju, ujedaju, i, po svoj prilici, ugrožavaju zdravlje, šta bi u sledećih nedelju, dve trebalo preduzeti, pitamo sagovornicu.