Pod istragom i uredno vraćeni krediti

Svi krediti koje je Agrobanka dodeljivala u proteklih nekoliko godina, a koji nisu obuhvaćeni prvom krivičnom prijavom protiv Dušana Antonića i ostalih uhapšenih u aferi oko poslovanja ove banke, proveravaju se u Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije, saznaje naš list od izvora bliskihistrazi. Tužilaštvo za organizovani kriminal dalo je nedavno nalog policiji da se ispita pod kojim uslovima su odobravanikrediti ove banke koji bi sada mogli da budu nenaplativi.

U celoj priči bi, međutim, trebalo razdvojiti one koji su regularno dobili kredite i koji ih uredno pod propisanim uslovima vraćaju ili su ih već vratili, od onih koji su koristeći svoje političke i poslovne veze dobijali novac pod povoljnijim uslovima od drugih, bez odgovarajućih sredstava obezbeđivanja kredita. Upravo zbog tanke linije između jednih i drugih, u Upravi kriminalističke policije, razmišljaju da uskoro pozovu na razgovore mnoge od onih koji su pozajmljivali novac od ove banke.

Nedeljnik NIN objavio je u poslednjem broju spisak svih dužnika Agrobanke, navodeći da se istraga vodi protiv pojedinih biznismena čija imena se dosad nisu pojavljivala u ovoj aferi. Na tom spisku suVojin Lazarević, Miroslav Bogićević, Radosav Lale Sekulić i Dragan Đurić.

Vojin Lazarević, vlasnik „Rudnap grupe”, potvrdio je juče za „Politiku” da je grupa na čijem se čelu nalazi zadužena sa 10 miliona evra kredita kod Agrobanke, ali da u tome nema ničeg spornog.

– Naši krediti kod Agrobanke su višestruko obezbeđeni sa tri hipoteke i akcijama firme, a sve to prevazilazi vrednost kredita. Onise uredno servisiraju i dospevaju u junu 2013. godine, tako da nema govora o tome da su naši krediti nenaplativi – rekao je Lazarević.

On je naglasio da je „Rudnap grupa” imala promet preko Agrobanke i to u 2011. godini 1,5 milijardidinara, a od početka 2012. godine više od 700 miliona dinara: „Valjda je banka i na tom našem prometu zaradila.”

Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB”, rekao je za „Politiku” da kompanije na čijem se čelu on nalazi ne duguju više ništa Agrobanci i da neko sad namerno želi da koncern „Farmakom MB” stavi u kontekst sumnjivog poslovanja, iako u tome nema trunke istine.

– Mi jesmo imali oko 20 miliona evra kredita kod Agrobanke, ali smo sve uredno vratili, tako da ta banka sada nema nikakvo potraživanje prema nama. „Farmakom MB” ne posluje sa državnim firmama i javnim preduzećima, ne spominjemo se ni u jednoj aferi, tako da su zlonamerni pokušaji da se svrstamo u isti kontekst sa nekim drugim ljudima i firmama – kazao je Bogićević.

Na spisku firmi koje su se zadužile kod Agrobanke nalazi se i preduzeće čiji je vlasnik Rajko Latinović – PKB „Imes”. Latinović je ujedno i predsednik Upravnog odbora Agrobanke. On nam se juče nije javljao na telefon, ali nam se zato javila Milena Šoškić, koja je u PKB „Imesu” zadužena za finansije. Ona je potvrdila da ova firma ima kredite u iznosu od tri do 3,5 miliona evra, ali da se uredno vraćaju, prema propisanim uslovima.

– Mi smo imali četiri kredita kod Agrobanke, jedan je bio kratkoročni i on uskoro ističe, dok su ostali dugoročni. Krediti su iskorišćeni za izgradnju Fabrike stočne hrane i redovno se otplaćuju. Svi krediti su klauzulama obezbeđeni i na sve je stavljena realna hipoteka – rekla je Šoškićeva.

Upitana da li je čudno to što je vlasnik firme ujedno i predsednik UO banke koja odobrava kredit, ona je kazala da je bila upućena u svu dokumentaciju oko kredita i da su za njih čak postojali stroži uslovi u pogledu garancija, dokumentacije i procedure, upravo zbog toga što se Latinović nalazi na ove dve funkcije.

Prema spisku koji je objavio NIN, najveći dužnik Agrobanke je zapravo Radisav Lale Sekulić, nekadašnji direktor Uprave carina, a sada vlasnik preduzeća „Habit farm” iz Ivanjice. Do Sekulića juče nismo mogli da dođemo.

Iako je bilo teško ući u trag novcu, koji su Sekulićeve firme dobijale od Agrobanke, NIN je uspeo da dođe do detalja iz istrage koja je uspela da pohvata bar neke konce. U toku su provere poslovanja još osam kompanija, za koje se sumnja da ih kontroliše Sekulić, a od Agrobanke su pozajmile više od 45 miliona evra. Istragom je utvrđeno da su neki krediti odobreni i pre nego što ih je Sekulić formalno tražio. Jedno od objašnjenja za to moglo bi da bude što je sin Dušana Antonića, sada uhapšeni Milan, bio suvlasnik u dve Sekulićeve firme.

----------------------------------------------

Sekulić kupovao pozajmljenim novcem

NIN je naveo i primer Sekulićevog preduzeća „Prodakt trejd fajnansa”, firme nad kojom je, na zahtev Agrobanke, u junu 2011. pokrenut stečajni postupak. To preduzeće od osnivanja do stečaja nije imalo nikakvu ni pokretnu, ni nepokretnu imovinu, jer se bavilo samo trgovanjem akcija, ali to nije sprečilo upravu Agrobanke da mu tokom 2008. i 2009. odobri nekoliko kredita u iznosu od 2,9 milijardi dinara i tri miliona evra. Banka je nastavila da kreditira tu firmu, iako se iz njenih finansijskih izveštaja, dostavljenih APR-u, vidi dramatičan pad prihoda sa 1,9 milijardi dinara u 2008. na 505 miliona dinara godinu dana kasnije, da bi u 2010. potpuno presušili i pali na simboličnih 3,2 miliona dinara. Istovremeno, gubitak je narastao na alarmantnih 943 miliona i bio je 300 puta veći od prihoda.

Deo pozajmljenog novca iskorišćen je za kupovinu akcija AIK banke, koja je onda toj istoj firmi odobrila više od 10 miliona evra kredita. Na kraju, dva miliona evra nikada nisu vraćena, tako da je u ovoj „operaciji” bila oštećena i AIK banka. Uz to, Sekulić je pozajmljenim novcem preko tri svoje firme kupovao i akcije Agrobanke, „Medele” iz Vrbasa i „Velefarma”, a da apsurd bude veći i hartije od vrednosti države Srbije. U tu operaciju uložio je između 25 i 30 miliona evra.

----------------------------------------------

Dinkić demantuje Šoškićeve optužbe

Ministarstvo finansija i privrede najoštrije je osudilo zlonamerno i tendenciozno pitanje koje je postavio bivši guverner NBS Dejan Šoškić, zašto Mlađan Dinkić pre deset godina nije oduzeo dozvolu za rad Agrobanci. Umesto takvih smešnih optužbi, Šoškić bi, pre svega, trebalo istražnim organima da objasni šta je, za vreme svog mandata, činio ili nije činio povodom enormnih gubitaka Agrobanke, navodi se u saopštenju.

U vreme kada je Dinkić bio guverner NBS, od 2000. do 2003. godine, Agrobanka je imala pozitivan kapital i poslovala je u skladu sa propisima, dodaje se.

– Kao što je poznato, u vreme Dinikićevog mandata redovno je kontrolisan rad svih banaka kao i Agrobanke. Kao rezultat tih kontrola loše banke su zatvorene sa minimumom troškova za poreske obveznike. U to doba, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, a štednja građana i devizne rezerve su eksponencijalno rasle – navodi se u reagovanju Ministarstva finansija.

Dosadašnja istraga jasno je pokazala da su gubici Agrobanke od 300 miliona evra nastali u poslednjih nekoliko godina, dakle, daleko posle isteka Dinkićevog mandata kao guvernera. Apsurdno je da dubioza Agrobanke nije nastala kao posledica svetske finansijske krize, već zbog kardinalnih propusta menadžmenta, predstavnika Upravnog odbora banke i, najblaže rečeno, nesavesne i površne kontrole NBS-a, napominje se.

– Umesto što je zatvarao oči i zataškavao istinu o katastrofalnom stanju u Agrobanci, tako što nakon otkrivanja dubioze u decembru prošle godine nije čak ni smenio viceguvernera nadležnog za kontrolu banaka, bivši guverner NBS sa apsurdnim i neozbiljnim napadima pokušava da prebaci odgovornost na druge – zaključuje se u saopštenju.

A. T.

----------------------------------------------

Agrobanka: tri neistine, tri istine i tri pitanja

NEISTINE:

 Za „pljačku Agrobanke” odgovorni su čelnici NBS iz prethodne dve godine.

Rukovodstvo NBS je u prethodne dve godine zbog slučaja Agrobanke oštetilo državu za 300 miliona evra.

Rukovodstvo NBS prošle i ove godine je opstruisalo istragu i ignorisalo zahteve policije za dobijanje podataka o Agrobanci.

ISTINE:

Gubici u Agrobanci su stvarani godinama. NBS je samo 10 meseci od stupanja na dužnost prethodnog guvernera, uprkos „friziranim” izveštajima iz Agrobanke, donela odluku o odlasku u vanrednu neposrednu kontrolu Agrobanke i naknadno nametnula privremene mere, uvela prinudnu upravu i, konačno, bez uočenog popravljanja finansijskog stanja banke, oduzela dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka.

Rukovodstvo NBS u prethodne dve godine otkrilo je skrivane gubitke Agrobanke, sprečilo je nastajanje još većih gubitaka i sprovelo je u delo rešenje koje je zaštitilo depozite građana, privrede i finansijsku stabilnost u zemlji.

NBS i Uprava kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju dobru profesionalnu saradnju u slučaju Agrobanke. Radi ubrzanja istražnih radnji, guverner je svojim rešenjem odredio i dva lica iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka koja su dobila nalog guvernera da se potpuno stave u funkciju prikupljanja i dostavljanja podataka o Agrobanci Upravi kriminalističke policije i drugim državnim organima uključenim u istragu.

PITANjA:

Zašto guverner Dinkić 2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke?

Zašto predstavnici države i privatnih vlasnika u skupštini akcionara i upravnom odboru Agrobanke nisu sprečili loše poslovanje banke i smenili rukovodstvo Agrobanke tokom poslednjih dvanaest godina? Kako to da je Antonić opstajao kao direktor banke sve dok ga odlukom guvernera NBS nije razrešila uvođenjem prinudne uprave 29. 12. 2011?

Kako to da se guverner za čijeg su mandata u poslednje dve godine otkriveni gubici Agrobanke stvarani godinama, i koji je oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je Agrobanka, u javnosti prikazuje kao odgovoran za te gubitke?

Dejan Šoškić, donedavni guverner NBS