Izmenjen Ahtisarijev plan danas stiže pregovaračima

U Beogradu i Prištini danas će se znati u kojoj meri je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari uvažio predloge dva pregovaračka tima iznete tokom prošlonedeljnih pregovora u Beču. Najavljujući da će inovirani predlog za rešenje statusa Kosmeta stići najverovatnije tokom današnjeg dana, portparol Ahtisarijeve kancelarije Remi Durlo je rekao da ne koristi izraz "konačna verzija", zbog toga što će dalja sudbina dokumenta zavisiti od toga "da li će dve strane želeti da iznesu svoje komentare ili da diskutuju o korigovanom dokumentu" na drugoj rundi pregovora na "višem nivou" u Beču 10. marta.

Kako "Politika" saznaje i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica predvodiće državni tim u Beču kako bi otvorili šanse za novi krug pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Koordinator državnog tima Slobodan Samardžić smatra, međutim, da specijalni izaslanik neće prihvatiti najvažnije amandmane Beograda, već će pristati samo na "neke manje korekcije" i da će Savetu bezbednosti podneti "praktično isti predlog kao i onaj koji je državni vrh Srbije u najvećem delu odbacio".

I članovi prištinskog tima veruju da Ahtisarijev predlog neće pretrpeti značajnije promene. Međutim, tokom pregovora u Beču član prištinske delegacije Skender Hiseni je izjavio da je predlog specijalnog izaslanika "u meri od 90 odsto podudaran sa prištinskim stavom o budućem statusu". Prištinski tim je juče izrazio i uverenje da će se u dokumentu koji će biti razmatran 10. marta naći i predlog statusa i da on "ne može biti ništa sem nezavisnosti Kosova". Savetnik premijera i član našeg pregovaračkog tima Aleksandar Simić, s druge strane, smatra da Ahtisari ni u "inoviranom papiru" neće precizirati budući status, navodeći da je specijalni izaslanik UN srpskoj delegaciji na pregovorima rekao da će argumente i razloge zašto je u svom predlogu jasno "crtao" nezavisnost Kosova predočiti tek Savetu bezbednosti UN. "Taj odgovor neće biti dat ni na sastanku na ‘najvišem nivou’ srpske i albanske strane", ocenio je Simić u emisiji "Kažiprst" Radija B92.

Razmimoilaženja Beograda i Prištine prisutna su i povodom mogućnosti daljih pregovora. Prištinski pregovarački tim juče je, kako prenosi dnevnik "Zeri", najavio da će sastanak 10. marta biti poslednji. S druge strane, Samardžić je u ponedeljak u "Poligrafu" najavio da su mogući "novi, pravi pregovori, a ne razgovori o jednom dokumentu čiji je sadržaj unapred određen" i to ukoliko dođe do blokade SB UN, koji, prema njegovom mišljenju, neće biti u stanju da brzo donese odluku o statusu. "Mislim da je to usaglašavanje nemoguće do kraja marta, ili čak i za duži period, zato što je i Rusija već više meseci unazad jasno stavila do znanja da neće prihvatiti predlog koji nije usaglašen između Beograda i Prištine, i na tome vrlo dosledno insistira. Sasvim sam siguran da ni Kina nije spremna za tako nešto, kao ni još neke članice SB UN koje ne pripadaju stalnom sastavu – tako da nema uslova da se napravi konsenzus među njima". On je rekao da velike svetske sile neće imati hrabrosti da unilateralno, bez odluke UN, priznaju nezavisnost Kosova.

Kako je prošle nedelje "Politici" rekao jedan ruski diplomata, Moskva smatra da bi stavljanje na sto u Savetu bezbednosti Ahtisarijevog predloga, koji ne bi bio zasnovan na dogovoru Beograda i Prištine "bilo ravno postavljanju eksplozivne naprave". Poznat je takođe ruski stav da se pregovori ne smeju oročavati i da bi tek trebalo da uslede pravi, ozbiljni, pregovori.

Predstavnici zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosmeta i koje ne priznaju javno da postoje podele u Kontakt grupi, kao argument navode da su sva saopštenja ovog tela (u kome su predstavnici SAD, Velike Britanije, Rusije, Nemačke, Italije i Francuska) uvek potpisali i Rusi. Oni, međutim, izbegavaju da pomenu da je u poslednjem saopštenju Kontakt grupe od 2. februara ove godine, koje su potpisali predstavnici svih članica, na zahtev ruskog predstavnika uvršćen stav da se rešenje između Beograda i Prištine u konstruktivnim pregovorima traži na osnovu Rezolucije UN 1244, koja Srbiji garantuje teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji.

Posete pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida i zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova Beogradu, kako "Politika" saznaje, upravo su fokusirane na podsticanje konstruktivne saradnje i obavezno učešće u pregovorima. Tako će državni tim, na čelu sa Tadićem i Koštunicom, u Beču imati 18 članova.

Iz Prištine je juče saopšteno da će delegaciju na pregovorima u Beču predvoditi predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, a u njoj će biti i predsednik Skupštine Kolj Beriša, premijer Agim Čeku, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, predsednik Reformističke partije ORA Veton Suroi i koordinator radnih grupa za status Bljerim Šalja.

Šefovi poslaničkih grupa u Skupštini Srbije trebalo bi danas da se sastanu sa predstavnicima pregovaračkog tima koji su učestvovali u pregovorima o statusu Kosova i Metohije u Beču, od 21. februara do 2. marta, i podnesu izveštaj. Šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović rekao je da bi trebalo da se razgovara i na koji način će biti zakazana sednica Skupštine na kojoj bi se razmatrao izveštaj o bečkim pregovorima. A u Prištini je juče Predsedništvo Skupštine Kosova razmatralo zahtev predsednika Sejdijua da se ubrza procedura donošenja zakona o državnim simbolima Kosova "zbog približavanja roka za rešenje statusa".