Kako do dobrog direktora

Da je kvalitetan kadar teško naći, svakidašnja je jadikovka srpskih poslodavaca. Ali, da je u Srbiji, gde svi misle da su bogom dani za top pozicije, od selektora do šefa države, teško naći kvalitetnog direktora, nije dosad bilo prepoznato kao kamen spoticanja.

Dolaskom stranog novca, javila se potreba da se isti zaštiti od rizika. Na žalost po nas, prečice su preovladale, pa se strani partneri od propasti štite tako što dovode ljude iz svojih zemalja, menadžere kojima mogu da veruju.

Zato ovdašnji top menadžment, okupljen oko Srpske asocijacije menadžera, petkom po podne – raspravlja: da li se dobar direktor rađa, ili se stvara? Šta je uopšte dobar direktor i koje ga osobine krase? Da li stranci dovode svoje jer nas ne poznaju dobro, ili zato što nam ne veruju? Možda zato što pravo tržište još ne postoji? Ili naši rukovodioci, prosto, ne dolaze do izražaja?

– Nema dobrih direktora jer nisu imali gde da budu stvoreni! Kao što mi ne verujemo jedni drugima, tako ni stranci ne veruju nama i većinu ključnih pozicija zauzimaju stranci. Takođe, nepotizam ispred profesionalnosti je naš usud: supruge, komšije, jataci iz partija, oni drže ključne pozicije – tvrdi Zlatko Šćepanović, direktor Metalke Majur.

Uz to, interesne grupe sputavaju i sapliću menadžere u Srbiji, čulo se prošlog petka. Pogubno je što te grupe često uspevaju da realizuju ciljeve. Rezultat: štrajk ili smena sa političkim konotacijama.

Pozitivnih primera, ipak, ima.

– Talenat je uvek prednost, ali biti direktor je i nešto što se uči. Kod nas je direktor nabavke devojka koja je došla da kuva kafu. Zvuči neverovatno, ali jedan od mojih najbližih saradnika je bio profesionalni šahista koji nikad ništa nije prodao do pre sedam ili osam godina, a sad je napravio promet od 70 miliona evra. Čoveka koji vodi laboratoriju našao sam na Dunav stanici. Direktor spoljne trgovine takođe je nosio džakove. Nekome okačite zlatnu značku na rever, ali on i dalje nema uticaja, dok drugome ne date ništa, a on proaktivno širi pozitivnu energiju i menja stvari. Tako nastaju najbolji direktori, oni sa visokom emocionalnom inteligencijom. Niko više ne može da priušti sebi negativnu selekciju! – kaže Slobodan Vučićević, suvlasnik i direktor Grand kafe i Droge Kolinska.

– Menadžeri su ono što Srbiju vuče napred, politika je zadnji vagon. Ja, zaista, osećam iskreno divljenje prema svakom ko se jednog jutra probudi i reši da napusti udoban činovnički posao u javnom preduzeću i postane preduzetnik, i to treba vrednovati – rekao je Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.

Vibriraju li uši od toga da bi onaj ko ove godine zaposli najviše ljudi u Srbiji mogao da bude odlikovan najvišim državnim ordenom, i poreskim olakšicama i podsticajima svake vrste?

Da li je Srbija zaista spremna da u svoju strategiju uvrsti obrazovanje i obuku za vrhunske kadrove i time prejudicira, zašto da ne, i pripadajuće vrhunske poslovne rezultate?