Ekonomski ambasadori – skupa partijska igračka

Prošlo je skoro dve godine otkako su ekonomski ambasadori razaslati po svetu da dovedu strane investitore i kapital u Srbiju, a bilans investicija nikada gori. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija zaključno s majem Srbija je, po tom osnovu, bila čak i u minusu 189 miliona evra. To je, istina, posledica finansijskih transakcija u telekomunikacionom sektoru, međutim, Narodna banka Srbije prognozira da će krajnji rezultat u ovoj godini biti samo 420 miliona evra po osnovu stranih direktnih investicija. Prihod od direktnih stranih investicija za ovu godinu trebalo bi da bude 1,1 milijardu evra, ali je odliv bio 680 miliona evra.

Da li su, uopšte, ekonomski ambasadori imali rezultate ili su oni, zapravo, samo trošak partijski izabranih činovnika? Interesantno je da su na prozivke medija iz Ministarstva ekonomije, u odgovorima, sve investicije koje su pristigle pripisivali jedino radu tog ministarstva i ekonomskih ambasadora.

Prosta računica pokazuje da su oni, za period od dve godine, državu koštali najmanje tri do četiri miliona evra. Njihova prosečna zarada je 3.000 evra, plaćaju im se troškovi stanovanja, školovanja dece i druge prinadležnosti od najmanje 2.000 evra mesečno što znači da jedan ekonomski ambasador državu košta 5.000 evra mesečno, godišnje je to 60.000 evra, a za dve godine 120.000 evra. Svi oni, njih 27, koštaju državu najmanje tri do četiri miliona evra.

Da su ekonomski ambasadori preskupa igračka zaključio je, od državnih zvaničnika, prvi Rasim Ljajić, novi ministar spoljne trgovine u čiju su nadležnost prešle ekonomske diplomate. On je izjavio da država ne može da plaća ekonomske ambasadore koji zarađuju dve do četiri hiljade evra mesečno, a nemaju nikakve rezultate i borave u zemljama sa kojima je trgovinska razmena na minimumu.

Istim povodom oglasio se i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i konstatovao da je bilo apsurdno slati ekonomske diplomate tamo gde postoje predstavnici komore koji dobro obavljaju posao. Po njemu, to je nepotrebno dupliranje kapaciteta, a plus toga direktori predstavništva PKS već imaju funkciju ekonomskih diplomata. Dodao je da PKS ima finansijske kapacitete da podmiri troškove predstavništva u inostranstvu, kao i kvalitetne kadrove koji bi uspešno zastupali interese naše privrede.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević mišljenja je da je angažovanje ekonomskih diplomata bilo rasipanje novaca, nagrađivanje ljudi po partijskoj liniji koja nije mogla doneti prave rezultate. „Svaka zemlja ima diplomatska predstavništva u svetu i jedna mala zemlja, kao što je Srbija, morala bi maksimalno iskoristiti ta predstavništva za dobijanje ekonomske koristi. Sa druge strane, postoje i druga predstavništva, kao što su komore, predstavništva turističkih organizacija”, rekao je Kovačević za Tanjug.

Prema njegovim rečima, bilo bi pametno štedeti na broju ljudi i novcu, a što bolje organizovati ta predstavništva, da sve bude u funkciji ekonomskih interesa Srbije.

Kovačević je podsetio i na rad Agencije za strana ulaganja, kao institucije u zemlji, koja efikasnije komunicira sa potencijalnim investitorima, dodajući da je vrlo mala mogućnost da ekonomske diplomate privuku strani kapital u Srbiju iz nekih udaljenih zemalja.

On je napomenuo da je stručna javnost bila protiv koncepta da Ministarstvo ekonomije angažuje ekonomske diplomate, ali „da vlast nije htela da čuje šta joj se kaže”.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Tanjug da je prethodna vlada možda imala dobru ideju da pomogne srpskoj privredi, ali da nije bio dobar odabir kadrova. „Imam utisak da su ti ljudi poslati da se nađe uhlebljenje za jedan deo kadrova bivše vodeće partije na vlasti”, kazao je on.

Savić smatra da sve ekonomske diplomate treba da se vrate u zemlju, jer za dve godine nisu uspeli da obave ključni zadatak dok je ekonomska diplomatija posao i Privredne komore Srbije i da ih ne treba duplirati.