Stručnjak za "crno" i "zeleno" zlato

Zaječar – Zaječarac Đorđe Ilić (48), poznatiji među prijateljima kao Đole Naftaš, živi sasvim neobičnim životom, kao retko ko. Od pre tri godine ponovo je među zaječarskim prijateljima nakon što je, čini se ipak samo privremeno, napustio naftonosna polja Kanade i Aljaske – da bi uredio svoje porodično gnezdo u zavičaju.

Ali, ne miruje. Namnožilo se raznoraznih kolekcija od neobičnih "stvarčica" koje je ovaj ljubopitljivi čovek donosio iz mnogih delova sveta, a posebno ga okupiraju njegova neobična bašta sa 400 vrsta kaktusa u potkrovlju rodne kuće u Zaječaru, i njegov novi ranč u ataru obližnjeg sela Zvezdan. Nepopravljivi prirodoljubac opsednut je i neobičnim prizorima iz zavičajnog rajskog okoliša. Beleži svojim fotografskim aparatom i fotografije izlaže sugrađanima da bi uživali. Kritičari kažu da su mu fotografije neobične, da liče na slikarska platna i da niko ne vidi što ovaj prirodnjak vidi.

Živi, uživa i sanja, posvećen sebi i prijateljima. Gotovo ništa ne izmiče zamišljenom i prosanjanom. I profesionalni ropski život bušača (magistar je u toj oblasti) nije ga slomio i otuđio od zavičajnih krajolika. Radio je u belom svetu i po 20 časova dnevno i bez godišnjeg odmora, kako su zapadnjački poslodavci zahtevali, ali je smišljao, istovremeno, kako će prinudu da pobedi.

– Zarađivao sam i do 500 dolara za samo jedan sat bušenja, i verujte, sve sam utrošio da bih putovao i video baš to što sam žarko želeo – priča Đorđe Ilić. – Bio sam u Peruu, Boliviji, Meksiku, Singapuru, u mnogim predelima Kanade, Egiptu i svim zemljama Severne Afrike, u gotovo svim zemljama Evrope, na Havajima, na Tajlandu i Bliskom Istoku...

Živeo bi, kaže, najradije na Karibima ili nekoj siromašnoj zemlji, možda u Gvatemali ili Hondurasu, gde ljudi nisu opterećeni tehnologijom i jednoličnom i monotonom zapadnom civilizacijom. Ili, možda u Brazilu, "gde uvek nešto pulsira".

Za odmor mu je sasvim prikladan i njegov novi ranč. Kupio je pre pet godina pored Timoka, uzvodno od Zaječara, 25 ari placa sa tri male građevine. I dao se da sve to uredi prema skicama sačinjenim u snu. Prepravljao, dopravljao, ukrašavao sadnicama. Očekuje da proleće izmami listove, cvetove i plodove. Ima u tom parkiću 110 sadnica, 70 vrsta drveća sa svih kontinenata.

U stvari izrasta tu, na desnoj obali Crnog Timoka, neobična botanička bašta. Lepo napreduje pančićeva omorika, a do nje su i kalifornijska sekvoja, jimalajski bor, atalski kedar, kineski ginko, sibirski dren, japanski ruj... Primile su se lepo i sadnice čempresa, kiparisa, tuja (džinovskih i poleglih), kleka... Neke od biljaka nemaju naše nazive, samo latinske, ali za sve će biti dovoljno vode. Okomito ispod ove bašte Timok je najdublji na celom području Zaječara, a Đole ima i specijalnu pumpu velike snage i sistem prskalica. Ne može mu suša ništa.

Uživanju je posvećeno i potkrovlje porodične kuće Ilića u Zaječaru. Majka i otac imaju u njoj svoj prostor, brat sa suprugom i decom svoj. Đole, njegova devojka i prijatelji imaju potkrovlje. Tu su Đoletove belosvetske kolekcije i velika bašta kaktusa, među najvećim u Srbiji. Priča ushićeno o ovom egzotičnom rastinju:

– Imam 400 vrsta kaktusa i ukupno oko hiljadu ovih biljaka, iz svih područja sveta na kojima uspevaju. A uspevaju na površini od oko 23 miliona kvadratnih kilometara, najviše u Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi. U mom stakleniku, u potkrovlju, imaju idealne uslove, a najdraži mi je ovaj "rozeo kaktus". Malih je dimenzija ali je izuzetno redak i veoma cenjen. Njegova vrednost istovetna je adekvatnoj težini zlata. Nema ga više u prirodi, a zabranjena je i trgovina njime. Redak je u kolekcijama.

Đorđe svoje kaktuse ne prodaje. Samo ih razmnožava i poklanja ljudima. Ponešto iz nekoliko drugih kolekcija u svom potkrovlju čuva samo za sebe. Na primer one činijice s peskom koji je doneo sa mnogih svetskih plaža. Pokazuje nam crni pesak sa plaže na Havajima, jedini crni pesak na našoj planeti. A tu je i nekoliko desetina raznih fosila. Pokazuje kosti dinosaurusa, stare 225 miliona godina. Doneo ih je iz Dramhonera u Kanadi, gde se nalazi najveći muzej dinosaurusa na svetu.

Ne kaže koliko je tu "sitnicu" platio, ali njemu ne mogu da podvale. On je vrhunski stručnjak za dubinska bušenja. Ima svetski priznatu diplomu magistra sa rumunskog Instituta za naftu u Ploeštiju. A tamo se temeljno uči i gologija. Posle je deset godina istraživao naftu u našoj zemlji, pa još deset godina u Kanadi i na Aljasci.

Sad mu se čini da se, ipak, "uležao" u Zaječaru. Već ga zovu iz Saudijske Arabije. Znaju da je poznati stručnjak za najsavremeniju tehnologiju horizontalnog bušenja, koja je znatno efikasnija od klasične.