Bajramska sofra treću godinu u Kragujevcu

Kragujevac – Drugi dan Ramazanskog bajrama, jednog od dva najveća islamska praznika, u Kragujevcu je tradicionalno proslavljen uz bajramsku sofru, „trpezu mira, blagostanja i međusobnog razumevanja“, kako je to juče rekao prvi imam šumadijski, veroučitelj Bajram Šabani.

Ovo je treća godina zaredom da se u ovom gradu na ovaj način proslavlja Ramazanski bajram, a osim Islamske zajednice Srbije, u organizaciji je učestvovalo i Kulturno društvo Islamske zajednice Srbije„Gajret“. Proslavi ovog praznika prisustvovali su predstavnici drugih verskih zajednica i crkava, a bogata trpeza privukla je veliki broj vernika iz Šumadije.

Okupljenim vernicima i radoznalim građanima prvi se obratio muftija srbijanski, pozivajući ljude različitih vera na međusobno poštovanje i razumevanje.

– Sofra je sastavljena od tri slova, „s”, „f” i „r”, što na arapskom znači druženje, putovanje uz knjigu, sufaru. Sofra je i trpeza, tu, takođe, putujemo srcima, jedni prema drugima. Uz ovu sofru svi treba da se povežemo sa Bogom, pre svega, ali mi se povezujemo i sa najmilijima i sa svim ljudima čistog srca. Drago mi je da smo slobodni da slavimo u ovoj slobodnoj zemlji, jer i mi smo Srbijanci. Možda ima i onih kojima nije milo što smo ovde, ali i oni su naše komšije. Zbog njih mi moramo da imamo više i ljubavi i volje – rekao je Jusufspahić.

Čestitajući praznik islamskim vernicima, predsednik Skupštine grada Saša Milenić naglasio je da je Kragujevac „otvoren grad“, kao i da je bogatstvo različitosti važan deo identiteta.

– Grad je svesrdno pomogao da se verska nastava organizuje i za decu islamske veroispovesti. Ona se sada odvija u dvema kragujevačkim osnovnim školama, zajedno sa drugim predmetima. Dece možda nema mnogo, ali ih treba ohrabriti. Upravo različitost nas ovlašćuje da se izjednačimo sa drugima, a šta bi bio Kragujevac bez romskih porodica. To šarenilo čini važan deo našeg identiteta – istakao je Milenić.

Oko trpeze koja je bila postavljena u centru grada, u pešačkoj zoni, juče se okupio veliki broj ljudi. Ne samo kragujevačkih muslimana, već i pripadnika drugih veroispovesti koji su želeli da probaju različite poslastice.

U Kragujevcu, inače, ima oko 150 muslimanskih porodica, a njihov broj je znatno uvećan posle 1999, kada su Romi, proterani sa Kosova i Metohije, utočište našli u ovom gradu. Osim što žive u teškim uslovima, oni se nose sa još jednim problemom. Kragujevački muslimani, zapravo, nemaju gde da obavljaju svoje verske obrede, pa iako je najavljeno da će u ovom gradu biti izgrađena džamija, oni se još uvek okupljaju u privatnim kućama.