Srbija preveliki uvoznik novca

Na učestale zamerke da iz Srbije iznose kapital banke, obično, oćute ovu prozivku. Valjda više ne mogu da ponavljaju istu priču – da u zemlju unose više novca nego što iz nje iznesu. Konačno, kada to i čine iznose svoje pare.

Da je Srbija gotovo isključiv uvoznik kapitala pokazala je i analiza Narodne banke „Uporedni pregled međunarodne investicione pozicijeSrbije i zemalja u okruženju”. Po ovoj analizi, od ukupne neto pozicije Srbije, čak 96 odsto predstavlja neto spoljni dug. To će reći da ukupan devizni saldo čine strane pozajmice zbog čega je naš spoljni dug već iznad 25 milijardi evra.

– Srbija nije u potpunosti liberalizovala kretanja kapitala, ima nedovoljno razvijena finansijska tržišta i visok politički rizik, pa nije u mogućnosti da ostvari sve prednosti koje otvorenost tržišta kapitala i novca prema inostranstvu pruža. Sa nerazvijenim tržištem kapitala i novca poskupljuje inostrani kapital, koji je usmeren uglavnom na finansijske kredite. Time se povećavaju devizni rashodi zemlje, što za posledicu ima deficit tekućeg računa – pokazuje analiza NBS.

Nizak nivo ulaganja domaćeg kapitala u inostranstvo, servisiranje inostranog duga i otplata dividendi nerezidentima vrše velik pritisak na devizni kurs dinara i inflaciju.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže, u izjavi Tanjugu, da smo prinuđeni da budemo uvoznici kapitala zbog konstantnog deficita tekućeg računa.

– Što se tiče strukture tog uvoza možemo da diskutujemo šta je za nas povoljnije. Da li su to strane direktne investicije koje nose i najveći rizik za investitore, krediti ili portfolio investicije. Za sve njih je bitno koliki je naš kreditni rejting – kaže Grubišić.

Nenad Gujaničić iz Sinteza invest grupe smatra da je nerazvijenost domaćeg tržišta novca i kapitala veliki problem koji je postao aktuelan početkom 2009. godine kada je država počela sa emisijama trezorskih hartija.

– Čak i ove hartije nemaju kredibilno sekundarno tržište na kojem bi mogle dobiti likvidnost čime bi se pospešila i primarna prodaja. O tržištu akcija da ne govorimo, mada se ono po pravilu u tranzicionim zemljama razvija nakon što stasa tržište duga. Ovde se tek sada stidljivo pomaljaju municipalne obveznice gradova i opština uz velike poteškoće. Dakle, tržište je i dalje veoma, veoma, bankocentrično, odnosno preovlađuje bankarski kredit kao osnovni finansijski instrument – kaže Gujaničić.

U pomenutoj analizi NBS u slučaju ostalih posmatranih zemalja, učešće neto spoljnog duga u Međunarodnoj investicionoj poziciji znatno je manje, osim u Hrvatskoj, gde iznosi 94 odsto, kreće se u rasponu od 60 odsto kod Rumunije do dva odsto kod Češke.

Pokazatelji BDP-a predstavljaju najveći problem Srbije, jer je on po glavi stanovnika u Srbiji u prvom tromesečju, smanjen za devet odsto, što uprkos svetskoj ekonomskoj krizi nije slučaj u ostalim zemljama.

Slovačka i Bugarska, u istom periodu, povećale su BDP po stanovniku za 11 odsto, Poljska za pet, dok su Mađarska, Hrvatska, Češka i Rumunija, isto kao i Srbija, imale pad BDP-a po stanovniku, ali u manjem iznosu.

Prema pokazateljima pozicije i spoljnog duga u odnosu na BDP, Srbija se klasifikuje kao zemlja daleko ispod proseka. Pad BDP-a može se, jednim delom, dovesti i u vezi sa smanjenjem spoljnog duga preduzeća prema inostranstvu i smanjenim stranim direktnim ulaganjima u Srbiju.

Strani kapital uložen u privredu je očigledan nosilac razvoja privrede i rasta BDP-a. U periodu krize, smanjenje spoljnog duga preduzeća neutralisano je povećanjem spoljnog duga javnog sektora. Neproduktivno trošenje, s jedne strane, i smanjenje prihoda od poreza i doprinosa, s druge, doprineli su stanju visoke zaduženosti zemlje i niskog BDP-a.

Negativna pozicija Srbije je krajem prvog tromesečja iznosila je 25,54 milijarde evra i apsolutno je povećana za 5,14 milijardi evra, ili 25 odsto, u odnosu na kraj 2008. Poljska, Mađarska i Rumunija su najveće uvoznice kapitala i njihove negativne pozicije iznose 245 milijardi evra.

Pozicija Poljske povećana je za 71,9 milijardi evra ili 42 odsto. Znatniji porast negativne pozicije beleži i Češka – za 28 odsto. Bugarska i Mađarska su smanjile dugove prema inostranstvu za šest i četiri odsto.

Od kraja 2008. godine do marta 2012. godine, prosečan iznos uloženog inostranog kapitala po glavi stanovnika u posmatranim zemljama iznosio je 6.618 evra. U tom periodu, uloženi strani kapital po glavi stanovnika povećan je u proseku za 15 odsto ili 871 evro.

Jedino su Mađarska i Bugarska smanjile neto poziciju po stanovniku za 318, odnosno 176 evra. Negativna neto pozicija po stanovniku Srbije, iznosi 3.498 evra. U odnosu na kraj 2008. godine, povećana je za 723 evra ili 26 odsto.