NBS istražuje ko su pravi vlasnici banaka

Novi guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković namerila je da sazna ko su pravi vlasnici domaćih banaka. Tako ovdašnja finansijska javnost tumači jučerašnji zahtev centralne banke od isključivo domaćih banaka da joj u najkraćem roku dostave podatke o broju i identitetu svih pravnih i fizičkih lica koja se nalaze iza kastodi računa. Drugim rečima, centralna banka želi da zna da li neko, preko povezanih lica, ima više akcionarskog kapitala banke nego što je to prijavio. Jer, prema našim propisima za vlasnički udeo veći od 4,99 odsto potrebna je dozvola Narodne banke.

– Kod određenog broja banaka primećeno je znatno učešće kastodi računa. NBS je Privrednoj banci AD – Beograd, Čačanskoj banci, Komercijalnoj banci, JUBMES i AIK banci uputila zahtev da joj najkasnije do 31. avgusta 2012, dostave podatke o broju i identitetu svih pravnih i fizičkih lica koja se nalaze iza postojećih kastodi računa, kao i o njihovom pojedinačnom učešću u ukupnom akcionarskom kapitalu. Cilj je da se poveća transparentnost takve vrste udela u bankama – navela je juče centralna banka.

Oni su takođe, kako su saopštili, započeli i „neposrednu kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja sa aspekta upravljanja rizicima u Razvojnoj banci Vojvodine, koja je u proteklom periodu koristila u značajnoj meri državnu pomoć”.

Narodnoj banci, međutim, kao da ne bode oči Univerzal banka, jer nje nema na spisku, a ona je specifična po tome što uopšte nema akcionara koji ima više od 4,99 odsto kapitala. Pored egzotičnih imena tu su Delta, Farmakom, AIK banka, Beohemija…

Vladan Đorđević, predsednik Izvršnog odbora AIK banke, potvrđuje da se na spisku akcionara nalaze druge banke sa kastodi računima.

– Reč je o kastodi računima kupaca naših akcija koji su otvoreni kod drugih banaka, pre svega kod banaka sa većinskim stranim kapitalom. Mi ćemo NBS dostaviti informaciju o svim kastodi računima koji su u vlasničkoj strukturi banke, a tražićemo od banaka gde su otvoreni da dostave podatke koja je vlasnička struktura kastodi računa, kaže Đorđević dodajući da tu nema ništa sporno.

Inače, u prvih 15 akcionara po vrednosti akcijskog kapitala u ovoj banci tri puta se pojavljuje Unikredit banka kastodi račun – na trećem, osmom i devetom mestu po vrednosti akcija s udelom od sedam, 3,2 i 3,1 odsto vrednosti kapitala. Najveći pojedinačni akcionar ove banke je grčka ATE banka s 20 odsto udela. U Komercijalnoj banci, u kojoj su najveći akcionari država Srbija i EBRD, među prvih 15 akcionara ima četiri kastodi računa i to po dva Unikredit i Erste banke. U Privrednoj banci Beograd je, među prvih 15, pet kastodi računa banaka, u Čačanskoj banci tri, u JUBMES dva.

 Nenad Gujaničić, broker Sinteza Invest grupe smatra da NBS ovim zahtevom neće pogoditi metu.

– Istraživanje kastodi računa neće dati nekakav značajan doprinos nadgledanju i kontroli bankarskog sistema, jer se iza tih računa mahom nalaze inostrani investicioni fondovi koji ovu vrstu usluge koriste, jer im je tehnički mnogo jednostavnije da trguju na berzi. Kudikamo bi bilo smislenije proveravati ko stoji iza of-šor kompanija i da li među njima postoji povezanost koja daje u vlasništvu više od pet odsto akcija – kaže Gujaničić.

Po njemu, vlasnička struktura banaka je bitna za kvalitet rada banaka, a to je najupečatljivije na primerima državnih banaka u kojima se ovaj vlasnik mahom nije valjano starao o svojoj imovini što je uobičajeno za državu u ulozi preduzetnika.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da nije ništa sporno što NBS želi transparentnost vlasništva u bankama u ova, po bankarski sektor, turbulentna vremena.

– Međutim, to što je neki investitor iza kastodi računa kupio akcije samo po sebi ne znači da se radi o bilo kakvoj špekulaciji ili povezanom vlasništvu – kaže Grubišić.

Nesumnjivo zbog slučaja Agrobanke Narodna banka je juče navela i da će, uz kontinuirano praćenje finansijskog stanja i performansi svih banaka u sistemu i planirane neposredne kontrole, dodatno intenzivirati kontrolu u svim bankama u kojima je prisutan određeni nivo kreditnih rizika i u kojima struktura vlasništva može da inicira probleme u kontroli rada upravnih i izvršnih odbora od strane vlasnika, odnosno akcionara.

 – Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke, pre svega sa aspekta identifikacije i procene rizika kojima se banke izlažu, obuhvata i kontrolu pravilnosti izvršene klasifikacije potraživanja od strane banke i po tom osnovu izdvojene posebne rezerve za procenjene gubitke, što posredno utiče na kapital i druge pokazatelje poslovanja banke

----------------------------------------------

Šta je kastodi račun

Kastodi račun otvara banka u ime klijenta, koji mu omogućava efikasniji nastup na nekom tržištu kapitala. Banka koja otvara kastodi račun nudi klijentu razne vrste usluga, kao što su briga o portfelju akcija (zastupanje na skupštini, uknjižavanje dividendi i sl.), lakši transfer novca za trgovanje itd.