Na studije u Kinu zbog tekstova u „Politici”

Milutin Stanisavljević (26) je studirao u Londonu, Madridu, Solunu, Nemačkoj i Hongkongu i sprema se da ode na šest meseci u Hilandar da usavrši starogrčki i staroslovenski. Melina Rokai (27) je završila master iz moderne britanske i evropske istorije na Univerzitetu Oksford i trenutno je u Beogradu, iako je svaki čas na relaciji Beograd–London, zbog daljih istraživanja. Bojana Pavlović (32) posle sedam i po godina se vratila iz Kine, nakon završenih magistarskih i doktorskih studija, a za njeno interesovanje za kineski jezik zaslužna je baš – „Politika”.

Oni su „osijevci”, članovi Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koje smo sreli na proslavi 15 godina ove organizacije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

– OSSI ima oko 4.000 članova od Australije do Kanade, uglavnom na poslediplomskim studijama. Naši ogranci su na Harvardu, u Šangaju, Beču, na Oksfordu, a aktivno nas je oko 800 – kaže predsednik organizacije Milutin Stanisavljević i podseća da je OSSI formirala grupa srpskih studenata iz Evrope i Severne Amerike 1997. godine. Među osnivačima je bio i Vuk Jeremić.

Stanisavljević je završio političke nauke i međunarodne odnose u Londonu, a sada završava master iz filozofije u Nemačkoj. Na pitanje da li naše studente više cene u inostranstvu nego u Srbiji, on odgovara da se, oni koji su stvarno talentovani, svuda cene, a bitno je da se čovek snađe, da ima hrabrosti i dokaže da je dovoljno kompetentan da nešto uradi.

Kako je istakla jedna od osnivača dr Ana Trbović, najveći problem mladih po povratku u zemlju je nostrifikacija diploma, a onih koji su završili tu komplikovanu, skupu i dugotrajnu birokratsku zavrzlamu očekuje nova muka: traženje posla.

Jedna od njih je i Bojana Pavlović, koja se pre šest meseci vratila iz Kine, nakon završenih magistarskih i doktorskih studija na Univerzitetu u Nanđingu, gradu u blizini Šangaja, inače staroj prestonici ove države.

– U kontakt sa kineskim jezikom sam došla u četvrtom razredu gimnazije, jer nekada su u „Politici” izlazili članci koji su govorili o kineskom pismu, tako da je na neki način vaš list „kriv” za moje životno opredeljenje. Posle završenih studija kineskog jezika, dobila sam stipendiju NR Kine za magistarske, a kada sam to završila, produžila sam i doktorske studije – priča Bojana, koja je rođena u Zagrebu, a živela u Banjaluci, Pančevu, Beogradu i Mladenovcu.

U Kini je imala dobrog mentora i njegovu suprugu, koji su joj mnogo pomogli. Stekla je i doživotna prijateljstva, čak i kumovala u pravoj kineskoj svadbi.

– Sada tražim posao, jer bih volela da ostanem ovde. Konkurisala sam na fakultetima, u srednjim školama i školama stranog jezika, ministarstvima, javljam se svuda gde čujem da bih mogla da nađem zaposlenje, ali do sada odgovora nije bilo. Ako ne uspem ovde da pronađem posao, moraću negde u inostranstvo, ne u Kinu, jer bi za mene bilo lakše da u nekoj drugoj zemlji predajem kineski i da istražujem – kaže Bojana.

Srećemo i Melinu Rokai, koja je završila master iz moderne britanske i evropske istorije na Oksfordu.

– Najveći problem su bile finansije, ali uspela sam da ga rešim delimično uz pomoć Ministarstva prosvete, delom iz sopstvenih sredstava. Ukoliko to bude moguće, nameravam da ostanem u Srbiji i da se ostvarim u nekoj akademskoj, naučnoj sferi – priča Melina, koja ima veliko iskustvo u volontiranju, uključujući i rad u sirotištu u Jerevanu.

Poruka je jasna: oni su tu, dostupni, raspoloženi, sa idejama, dovoljno je ukucati OSSI na internetu. Srbija ne može sebi da dozvoli da ih se tako lako odrekne.