Seča lokalnih nameta na opštu korist

Od 1. oktobra privreda će biti oslobođena plaćanja 104 parafiskalna nameta, potvrdio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić u četvrtak srpskim izvoznicima i novinarima. Reč je o raznim taksama i naknadama koje se plaćaju državi, gradovima i opštinama. Ovi nameti nisu porezi, što ne znači da privrednicima time lakše padaju. Naprotiv, godišnje odnose neverovatnih oko 1,5 milijardi evra.

U Ministarstvu finansija i privrede juče su nam rekli da se upravo pripremaju vladine antikrizne mere, odnosno izmene i dopune postojećih i predlozi novih zakona kojima će se ove neporeske dažbine ukinuti.

Sadržina tog paketa vladinih mera, kako je obećano, javnosti će biti saopštena početkom septembra, a privrednici pozdravljaju svaku meru koja će olakšati uslove poslovanja i domaću robu učiniti konkurentnijom.

Koliko tačno taksi i naknada plaća neko preduzeće zavisi od toga šta proizvodi. Iskustvo je pokazalo da, na primer, fabrika konditorskih proizvoda, koja zapošljava 200 ljudi, mesečno ima 83 izdvajanja za lokalne i državne dažbine, što je mnogo više nego u Nemačkoj i Češkoj, u kojima plaća između 25 i 35 taksi.

Poslednjih nekoliko godina bilo je uobičajeno da opštinske takse za isticanje naziva firme poskupe od pet-šest odsto do 500 odsto, a naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od šest do 180 odsto. Takse „za spise i radnje iz oblasti urbanizma”, koje takođe ubiru lokalne samouprave, u 2010. godini su poskupele od šest do 24 odsto, dok se upis hipoteke na nekretnine od marta iste godine plaća dva odsto od vrednosti hipoteke.

Da li će spisak dažbina koje privreda plaća biti produžen sledeće godine, a iznosi uvećani, najviše je zavisilo od toga koliko je država dala para iz budžeta lokalnim samoupravama. Sve što je bilo manje od očekivanja, nadoknađivano je poskupljenjem gradskih i opštinskih taksi. Dugo će se pamtiti i prepričavati ,,slučaj opštine Vrnjačka Banja”, u kojoj su jedne godine firmarine za velika preduzeća sa 2.000 povećane na 200.000 dinara

Dugoročna šteta od ovakve ,,politike” bila je višestruko veća od kratkoročne vajde. Povećavanja lokalnih nameta poništavala su državna nastojanja da se Srbija učini dobrim mestom za isplativa ulaganja, jer je neizvesnost oko uslova poslovanja i nemogućnost pravovremenog planiranja troškova odbijala investitore.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) već se pet godina bavi analizom administrativnih prepreka koje opterećuju privredu i građane. Jelena Bojović, programski direktor NALED-a, izjavila je da analiza te asocijacije pokazuje da postoji čak 157 nepotrebnih procedura koje građane i državu koštaju 1,35 milijardi evra, a da je problem i to što se gotovo svakodnevno nameću nove procedure ili naknade.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je testirala 77 različitih nameta kroz Upravu za trezor Ministarstva finansija. Ustanovljeno je da je u 2011. godini na ime neporeskih oblika na račune trezora uplaćeno ukupno 74.345.810 dinara.

Najava ministra Dinkića da će ova vlada odmah početi sa rigoroznom sečom besmislenih propisa koji nameću duge procedure i skupe dažbine pozdravila su pojedina zanatska udruženja. Pre svega zbog ukidanja obaveze da imaju fiskalnih kasu, jer će to, kako ističu, smanjiti nepotrebnu administraciju i olakšati im rad, a uticaće i na smanjivanje poslovanja „na crno”. Vujović je pozdravio i najavu ukidanja plaćanja firmarine i naknade za reklamu za preduzetnike i dodao da bi trebalo pažljivo razmotriti ukidanje i drugih naknada.

Doduše, ima i mišljenja da sa ukidanjem neporeskih nameta neće ići lako, kao i da se uslovi poslovanja neće znatnije unaprediti samo ukidanjem neporeskih nameta i ukidanjem obaveze da zanatlije izdaju fiskalne račune.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, izjavio je za naš list da Dinkić povlači dobar potez time što parafiskalne namete uvodi u budžet. Ali, upozorava, da se parafiskalni nameti ne mogu smanjivati preko kolena, jer su neki od njih zaista neophodni.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, smatra da teret javne potrošnje privredi mora, konačno, osetnije da se olakša. Jer, bez radikalnih mera ne može biti njenog ozdravljenja, a ako privreda ne oživi – bankrot države je neminovan.