Nasleđe Pabla Eskobara

Klinci u kolumbijskom gradu Medeljinu zaraženi su novom modom: 20 godina pošto je likvidiran Pablo Eskobar, neprikosnoveni vođa narko-terorističkog kartela Medeljin, lik zločinca uvlači se u svakodnevni život mališana preko televizije, albuma sa sličicama.

Da li to neko sa neba želi da Meksiku oduzme primat koji je zemlja marijača u međuvremenu stekla u multinacionalnom biznisu sa drogom, ili je ovo samo bezazlena dečija igra i razbibriga za odrasle?

Ekranizovanu seriju o Eskobaru prati iz epizode u epizodu na desetine miliona Kolumbijaca, a na kioscima se prodaju sličice i albumi sa likovima glavnih junaka.

Eskobar, njegov život, familija, ljubavnice, biznis, akcije, ubistva, eksplozije, regrutovanje kadrova, pomoć u izgradnji kulturnih ustanova, sportskih igrališta, takmičenja za mis Kolumbije….

Mada se serija vrti pod naslovom pod kojim je napisana i jedna od poslednjih knjiga, „Eskobar, gospodar zla”, puno je Kolumbijaca koji ga i danas vide kao nacionalnog junaka.

Njihov slavni zemljak, svojevremeno odgovoran za 80 odsto kokaina prebacivanog u SAD, za stotine možda i hiljade ubistava sudija, političara i novinara, bio je, kažu danas analitičari, „briljantan kriminalac”.

Znao je da će biznis cvetati samo ako ga običan svet zavoli. Kao multimilijarder, svojevremeno sedmi na Forbsovoj listi najbogatijih i najmoćnijih ljudi sveta, nije cicijašio kada je trebalo da potkupi sirotinju.

Medeljin je danas daleko od nekadašnjeg globalnog sedišta najutemeljenije narko-imperije. Kartel je brzo posle likvidacije Eskobara 1993. izgubio prednost nad rivalskom kolumbijskom Kali mafijom.

Kada je i ona suzbijena, lavovski deo biznisa preuzeo je Meksiko, gde je za proteklih nekoliko godina u ratu sa narko-lordovima i u međusobnom obračunu izginulo 50.000 ljudi.

Tek pre tri godine Bogota je Eskobarovo dugogodišnje orgijanje proglasila zločinom protiv čovečnosti, a pre godinu dana donet je zakon o obeštećenju žrtava terora medeljinskog narko-kartela.

Tokom ove godine biće obeštećeno 42.000 osoba za koje je utvrđeno da im je Eskobarova družina nanela nesreću ili uništila imovinu.

„Tek kada se žrtve obeštete i kada im se pruži mogućnost da nastave sa normalnim životom, školovanjem i poslom, može se reći da je država izlečila svoje rane”, kaže predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos.

Ne radi se samo o novčanim čekovima, već o tome da im se vrati životni projekat, insistira predsednik.

Kolike su razmere Eskobarove destrukcije govori i procena da će do 2014. neku vrstu kompenzacije dobiti 450.000 građana. Novac je pripremljen i za obeštećenje 280 firmi ili kolektiva, pogođenih Eskobarovim terorom.

Samo od 250 bombi, koje su narko-trafikanti podmetnuli osamdesetih, bez nekog svog ostalo je više od 5.000 porodica. Od plaćenih ubica stradali su svi koji nisu mogli da se potkupe. Eskobar je tih godina važio za čoveka koji može da naredi likvidaciju bilo koje ličnosti bilo gde u svetu – i da ona bude obavljena.

Ostaci nekad najmoćnijeg kartela danas su kancelarije Envigado, po mestu u okolini Medeljina gde je Eskobar rođen. To su centrale koje regrutuju nove plaćenike za izmirivanje računa. Lokalne bande bave se i dalje sitnim narko-trafikantskim poslovima, reketiranjem drugih biznisa, kockom, organizovanjem prostitucije.

Megabiznis sa drogom preselio se u Meksiko. U Kolumbiji su ostale sličice, sudski procesi, i krda nilskih konja…Oni su se razmnožili kada je par ovih gigantskih životinja svojevremeno prebačenih iz Afrike za Eskobarov zoološki vrt, pobegao iz napuštenog vrta u potrazi za hranom.

U Kolumbiji se žale da su se nilski konji prilagodili lokalnim uslovima i da nanose štetu gde god da se pojave. Napadaju useve, domaćinstva. Žrtve ovog novog terora, izniklog iz Eskobarovih megalomanskih poseda, neće biti obeštećene. U fondu za sprovođenje zakona o žrtvama narko-terora, nema sredstava za saniranje štete od napada pomahnitalih nilskih konja.