Evropska unija ostaje bez „kruške”

Posle nekoliko godina povlačenja u fazama, iz prodavnica širom Evropske unije do kraja godine nestaće i poslednja klasična sijalica sa užarenom niti, takozvana kruška. U subotu je na snagu stupila završna faza – prekid proizvodnje i uvoza onih od 40 vati. U skladu sa uredbom iz 2009, zameniće ih proizvodi koji štede energiju, a to su

samo kompaktne fluorescentne i LED sijalice.

Klasične sijalice zadržaće se na rafovima do kraja godine, ali sva je prilika da će biti razgrabljene mnogo ranije. Poslednjih dana avgusta bile su veoma tražena roba.

„Govorimo o hiljadama komada. Pokupovali smo zalihe iz čitave Evrope. Pošto ih druge prodavnice polako izbacuju, potrošači su nama zakucali na vrata”, kaže za holandski sajt „Dač njuz”, jedan tamošnji trgovac rasvetom. On tvrdi da su obične sijalice po mnogo čemu bolje od štedljivih varijanti, jer osim što su znatno jeftinije, daju bolji kvalitet svetla i mogu se prigušiti.

Ovo mišljenje očigledno deli veliki broj Evropljana, pa čak i Nemaca koji su inače poznati po ekološkoj osvešćenosti, piše „Velt”.

Povlačenje klasičnih sijalica jačine 100 vati počelo je odmah po donošenju uredbe 2009. Druga faza je, 1. septembra 2010, „ugasila” one od 75 vati, a sijalice od 60 vati povučene su prošlog septembra.

Kako se navodi na sajtu Evropske komisije o štednji energije, pored LED sijalica i kompaktnih fluorescentnih sijalica, na tržištu će biti i nove poboljšane klasične sijalice.

Sijalice sa užarenom niti nisu ekonomične, jer se u njima veći deo električne energije pretvara u toplotu, a samo mali (oko 10 odsto) u svetlost. Štedljiva sijalica je 15 do 20 puta skuplja, a vek trajanja joj je u proseku osam puta duži, pa joj se skupoća pripisuje kao jedna od glavnih mana. Na duže staze, međutim, prilično uštedi na računu za struju. U proseku, potrošnja električne energije u jednom domaćinstvu će primenom štedljivih sijalica biti smanjena za 15 odsto, što je na godišnjem nivou od 25 do 50 evra godišnje, zavisno od domaćinstva i broja sijalica.

Ekološki aktivisti su s radošću ispratili u istoriju klasičnu sijalicu koja rasipa dragocenu energiju. Na drugoj strani brojni protivnici negoduju zbog nameta „skupih, toksičnih sijalica”, aludirajući na živu koju one sadrže u veoma malim količinama (hiljadu puta manje nego živin toplomer).

Protivljenje je izrazilo i jedno britansko zdravstveno udruženje koje tvrdi da mali procenat stanovništva uopšte ne bi smeo da bude izložen svetlosti štedljivih sijalica, jer može da pogorša bolesti kao što su autizam, epilepsija i migrene.

----------------------------------------------

Proizvođači koriste rupu u zakonu

Dok trgovci nastoje da povećanu potražnju za starim sijalicama pretvore u profit, proizvođači su našli način kako da zaobiđu zabranu. Pošto se direktiva odnosi samo na sijalice za domaćinstva, nastavili su da proizvode sijalice namenjene „industrijskoj upotrebi”.

Takozvane otporne sijalice izgledaju i rade skoro isto kao i klasične sijalice, ali su trajnije i otpornije i sasvim podesne za kućnu upotrebu. Proizvedene su tako da izdrže udarce i vibracije u industrijskim uslovima. Skuplje su od običnih, ali znatno jeftinije od štedljivih.

U katalogu na sajtu nemačkog „Manufaktuma”, u ponudi je nekoliko ovakvih sijalica. U objašnjenju piše da „nisu namenjene” za kućnu upotrebu, ali da su „bez sumnje pogodne” i za takvu upotrebu.

Fabrikama je dozvoljeno da nastave proizvodnju običnih sijalica ako je na kutiji napisano „otporne sijalice koje nisu za kućnu upotrebu”.

----------------------------------------------

Kineske sijalice u Srbiji

U ministarstvu za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine pokušali smo da saznamo da li se kod nas radi na propisima koji bi u ovoj oblasti pratili evropske.

„Mi imamo akcioni plan kao jednu od mera energetske efikasnosti, ali zakonski još ništa nije rešeno”, rečeno nam je u ministarstvu.

Što se tiče snabdevanja domaćeg tržišta, sijalice uglavnom uvozimo iz Kine, pa nas prekid proizvodnje u EU neće pogoditi.