Asfalt posut milionima evra

Da li izgradnja kilometra autoputa kroz brdovit kraj, od Ljiga preko Takova do Čačka, vredi 7,5 miliona evra? Da li kilometar Koridora 11 košta isto toliko kroz ravnicu između Obrenovca i Ljiga, kao što je procenila jedna strana kompanija? Ili je realno da bude 2,5 miliona evra manje, pita, ali i odgovara Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma?

– Ne mogu asfalt, tampon, čelik i radna snaga da budu duplo skuplji nego na drugim mestima. Ako domaći konzorcijum kaže da može da radi za 4,5 miliona evra po kilometru, onda ova deonica ne može da košta više od pet miliona evra –obrazložio je Ilić svoju procenu.

Šta, zapravo, utiče na cenu autoputa?

Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da na cenu autoputa utiče konfiguracija terena, trasa, da li ima mostova, tunela, nadvožnjaka i da li je urađena eksproprijacija. On smatra da je Koridor 11 skuplji, jer je dosta zahtevniji za građenje nego Koridor 10, izuzimajući Sićevačku i Grdeličku klisuru.

– Dobar projekat, premer i predračun radova pola su posla. Kada tako odredite vrednost investicije, ponuđene cene radova mogu da budu oko 10 odsto više ili niže. Problem je ako bez projekata, eksproprijacije i valjane analize krećete u prikupljanje ponuda. Postoji opasnost da dobijete damping cene, kao što nam se desilo na južnim deonicama Koridora 10 ili nerealno visoke cene – kaže Rodić.

Upućeni kažu da je trasa između Ljiga i Preljine izuzetno složena. Na njoj treba izgraditi 66 mostova i pet tunela, ali kilometar autoputa ne može da košta manje od 6,5 miliona evra. Budući da je reč o međunarodnom aranžmanu sa Azerbejdžanom i da nije bilo tendera teško je proceniti koliko košta.

Sa druge strane domaće firme grade 12,5 kilometara autoputa od Uba do Lajkovca za 73 miliona evra ili 5,8 miliona evra po kilometru. Na toj deonici više od tri kilometra zauzima 25 mostova, što podiže cenu radova. Osim toga posao je pogođen tako da domaći konzorcijum sa 80 odsto novca kreditira gradnju. I to je bez sumnje zaračunato u ukupnu cenu.

Na pitanje kako je izvesna strana kompanija procenila da autoput između Obrenovca i Ljiga košta 7,5 miliona evra po kilometru jedan od „Politikinih” sagovornika smatra da je ona samo prepisala cene od Azerbejdžanaca. Tu cenu, smatra, ne treba uzeti za ozbiljno, jer pravog prikupljanja ponuda i nije bilo. Ako se pogleda projekat i uzme u obzir cena nafte i bitumena ta deonica, prema njegovoj proceni, košta između pet i 5,5 miliona evra po kilometru.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da pri određivanju cene ipak postoje neka pravila. Autoput kroz Vojvodinu košta oko 2,5 miliona evra po kilometru, uz svu propratnu infrastrukturu, nadvožnjake i petlje, tako da je cena od milion evra za levu traku od Horgoša do Novog Sada po kojoj je domaći kozorcijum izgradio ovu deonicu – realna.

Na blago brdovitom terenu, kaže on, vrednost kilometra skače na tri do četiri miliona evra, a na izuzetno komplikovanim na šest i više miliona evra.

– Autoput od Zagreba prema jadranskoj obali je u proseku koštao 7,5 miliona evra po kilometru. Reč o strašno teškoj trasi koja jedino može da se poredi sa onom kroz Moraču. Ona u najvećem delu ide kroz krš. Na njoj se nalaze najduži tuneli u Evropi i mnogo mostova. Analizirajući taj autoput došao sam do zaključka da je precenjen za nekih 15 do 20 odsto – ističe Bušatlija i dodaje da su u poređenju sa hrvatskim naši autoputevi ipak skupi.

On napominje da strane kompanije kod nas naplaćuju svoj kredibilitet. Srbiju ocenjuju kao zemlju velikog rizika i ovde ne smeju da rade bez premije rizika.

– Da smo sačuvali svoje velike građevinske firme, verujem da bismo dobili jeftinije autoputeve – dodaje Bušatlija.