Holandija skreće levo od EU

Koje će stranke obrazovati novu holandsku vladu, posle parlamentarnih izbora iduće srede, 12. septembra? Tamošnji mediji ocenili su, simbolično, da tačan odgovor na postavljeno pitanje zaslužuje nagradu od – milion guldena.

Uoči izbora za Drugu komoru Generalstatena (holandski parlament, odnosno donji dom) sve analize biračkog raspoloženja ukazuju na predstojeću pobedu autentične građanske levice – socijalista (SP) i njihovog lidera Emila Remera. Politički programi i načela SP bitno se razlikuju od ciljeva socijaldemokrata, bližih centru političkog spektra. S obzirom na razgranatost, kritičari kažu rasparčanost političke scene, teško je proceniti da li će unapred proglašenom izbornom pobedniku poći za rukom da oformi većinsku koaliciju i obrazuje vladu. U nemilost birača zapale desničare i ponovo popularnu levicu - birači je prihvataju posle desetogodišnje favorizacije centrističkih i stranaka desnice – deli kordon od devetnaest marginalnih političkih stranaka. Nekoliko njih moglo bi da donese prevagu i odluči o orijentaciji buduće vlade.

Drugi element medijske igre rečima odnosi se na valutu u kojoj je ponuđena isplata fiktivne nagrade za tačno predviđanje budućih političkih odnosa u zemlji – gulden. Statističari su izračunali da je vraćanje bivšoj holandskoj valuti više puta pomenuto u toku izborne kampanje  - od o(p)stanka Holandije u evrozoni.

Radikalne korekcije evropskog kursa u zemlji lala zahtevaju i autentična levica, i desnica. Više je nego izvesno, dakle, da će u novom mandatu podrška Holandije daljim evrointegracijama izostati.

Kontroverzni desničar Gert Vilders, svrstan u ekstremni ugao holandske desnice, neumorno je ponavljao u toku kampanje da će Holandija ponovo biti slobodna i nezavisna – ako istupi iz veštačkog konglomerata EU. Parolama, poput krilatice „evro nije novac, već mamipara“, Vilders je jasno stavio do znanja potencijalnim koalicionim partnerima kakvu će politiku podržati, a koju ne. Da nevolja bude veća, politički centar i umerena desnica neće moći da oforme vladu bez podrške nevoljenog Vildersa. Ekstremni desničar i populista Vilders, istini na volju, suočen je sa takozvanom, nemom izolacijom državotvornih stranaka. Sprečen je i biće sprečen da uđe u bilo koju vladu. Međutim, desni stranački blok ne preza da prihvati podršku Vildersa pri izglasavanju zakona u parlamentu. Praksa prethodnog, prevremeno okončanog mandata ide u prilog rečenom.

Izgledni kandidat autentične građanske levice, socijalista Emil Remer, ne razlikuje se bitnije od svog desnog rivala Vildersa, ako je o evropskoj orijentaciji Holandije reč. Biračima je obećao da će u slučaju izborne pobede uvesti zakone koji su u suprotnosti sa preporukama Brisela. „Samo preko mene mrtvog nova, moja vlada će se povinovati diktatu EU... Vodićemo svoju politiku, a ako EU zapreti penalima, svešćemo pitanje članstva na nivo hamletske dileme.“

Okosnica socijalističkog programa su ekonomske reforme u zemlji. Remer, najavljuje da će svako isplaćivanje, takozvanih, bonusa u finansijkom sektoru biti zakonom zabranjeno. Porez za imućne bi iznosio 65 odsto od primanja, a neće biti ni povišenja starosne granice za odlazak u penziju – koju preporučuje, odnosno zahteva EU – bar ne pre 2020. godine.

Posmatrano iz ugla ključnih zemalja evrozone, onih koje se zalažu za integracije koje bi vodile stvaranju Unije država EU, posebno problematična je najava Remera da će ratifikaciju Fiskalnog pakta, odnosno ugovora o budžetskoj disciplini prepustiti volji naroda – najavio je sprovođenje referenduma po ovom pitanju.

U komentarima ključnih evropskih političara i analitičara, ocenjeno je da bi grupa zemalja, okupljena oko Nemačke, mogla da izgubi glavnog saveznika. Naravno u slučaju da Remer dobije priliku da formira novu vladu. Upravo ta mogućnost, međutim, postaje sve izvesnija. Ultradesničar Vilders najavio je da će u parlamentu podržati autentičnu levicu – ukoliko ona oformi vladu i pokaže da je spremna da sprovede u delo izborna obećanja o udaljavanju od „evropske kuratele“.