Matične ćelije leče srce

U srcu, ipak, mogu da se stvore nove ćelije uz pomoć matičnih ćelija i tako umanje posledice koje je ovom mišiću naneo infarkt, za „Politiku” tvrdi dr Tomislav Jovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta na predmetu Fiziologija, a povodom sumnji u ovu mogućnost, koja je stigla iz redova kardiologa. Naime, pošto je penzionisani patolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu profesor Vujadin Tatić objavio rad u „Vojnosanitetskom glasniku”, u kojem je izneo otkriće da je u srcu 177 obdukovanih pacijenata, umrlih posle drugog infarkta, našao potpuno očuvane ćelije na mestu ožiljka od prvog srčanog udara, stručnjaci iz različitih oblasti u tekstovima objavljenim u „Politici” suočili su mišljenja o tome da li se ćelije srca mogu obnoviti.

– U samom srcu uvek postoje izvesne rezerve kardiomiocita, to jest srčanih ćelija, koje i posle infarkta srcu omogućavaju da nastavi da radi. U ranoj životnoj dobi postoji i mogućnost deobe ovih ćelija. Nove ćelije u srcu mogu se javiti i nakon ubrizgavanja matičnih ćelija, što je sada veoma zastupljena metoda u razvijenom svetu. Nije tačno da dosadašnje inplantacije matičnih ćelija u srce nisu dale značajan klinički efekat – kaže profesor Jovanović, klinički fiziolog i autor poglavlja „Regenerativna medicina u kardiologiji”, u monografiji koju je uredio akademik Miodrag Ostojić.

Inače, fiziologija je nauka koja se bavi proučavanjem normalnih funkcija ljudskih organa, a dr Jovanović se bavi eksperimentalnom kardiologijom, kako kaže, čitavog života.

Naš sagovornik navodi da danas širom Amerike u kliničku praksu ulazi korišćenje matičnih ćelija za tretman niza srčanih oboljenja. Dr Jovanović kaže kako je šira upotreba matičnih ćelija zaista započela u zemljama poput Tajlanda, Indije i delovima Rusije.

– Ako postavljate pitanje zašto su ove metode počele da se primenjuju prvo u ovim zemljama, jedini razlog je što je u njima bilo najjednostavnije doći do embrionih ćelija. Te ćelije se daju na primer direktno u srce kod akutnog infarkta. Ove ćelije su, naučno rečeno, nediferencirane, ali imaju sposobnost takozvanog kućenja – brzo se vezuju za oštećeno mesto, ali je veoma važan faktor diferencijacije, koji im omogućava da prelaze iz opšte, multipotentne ćelije u transformisanu ćeliju srca, a kako se to postiže, tajna je svake laboratorije – objašnjava dr Jovanović.

On podseća kako je uobičajeno da se kaže da je srce plemeniti organ, ali u njemu ima mnogo više vezivnog i fibroznih vlakana nego neki drugi mišić.

Ako je ova tvrdnja tačna, zašto se onda u vreme kada srce savremenog čoveka mnogo trpi i puca i kada je broj infarkta veći nego ikada pre, ubrizgavanje matičnih ćelija ne koristi u većem procentu?

– Reč je o skupoj metodi i skupoj tehnologiji, a potrebni su i posebni uslovi – odgovara dr Jovanović.