Komore protiv svog zakona

Ministarstvo finansija i privrede Srbije smatra da novi zakon o privrednim komorama treba da stupi na snagu onako kako je predviđeno – 1. januara 2013, izjavio je državni sekretar Vlajko Senić. On je rekao da je „čvrsta pozicija” Ministarstva da Zakon o komorama treba da stupi na snagu „onako kako u njemu piše” i podsetio da je donet pre više od tri godine. Senić je istakao da je „bilo sasvim dovoljno vremena da se svi zainteresovani pripreme za stupanje na snagu tog novog zakona”.

Zakonom o privrednim komorama, koji je Skupština Srbije usvojila u maju 2009. godine, ukida se obavezno članstvo u komorama i uvodi mogućnost da preduzeća sama izaberu način kako će da se udruže.

– Verujemo da će sve postojeće privredne komore nastaviti da rade, ali želimo da otvorimo prostor da se osnivaju nove i da radi tržište – rekao je Senić.

On je istakao da je za Ministarstvo finansija i privrede primena tog zakona veoma važna u sklopu inicijative ukidanja velikog broja parafiskalnih nameta preduzećima.

– Smatramo da preduzeća dobrovoljno i samostalno treba da odlučuju da li će biti članovi određenih privrednih komora, kao i u kojem će iznosu plaćati članarinu – rekao je Senić.

Povod za ovo reagovanje Ministarstva finansija i privrede je prethodno saopštenje Privredne komore Beograda da je ,,na osnovu zahteva privrednika, članova Upravnog odborai Skupštine”  pokrenula inicijativu za izmenu pomenutog Zakona ili za odlaganje njegove primene. Sa obrazloženjem da su „komore potrebne privredi, kao legitimni i legalni zastupnici interesa malih, srednjih i velikih privrednih subjekata”.

Pokrajinski sekretarijat za informacije preneo je juče da su predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović kritikovali rešenje iz Zakona o privrednim komorama, po kojem se ukida obavezno članstvo preduzeća u komorama. Pastor i Filipović su na sastanku u Skupštini Vojvodine ocenili da će primenom izmena Zakona o privrednim komorama nastati problemi u funkcionisanju privrednog sistema. „Ovim zakonom ukida se obavezno članstvo u komorama i liberalizuje položaj preduzeća, odnosno uvodi se mogućnost da preduzeća sama izaberu način na koji će se udruživati. Takva praksa je postojala i u državama u regionu i dovela je do negativnih rezultata”, istakao je Pastor.

Sagovornici su ocenili da promene Zakona o privrednim komorama u najgori položaj stavljaju mala i srednja preduzeća, „koja neće moći funkcionisati bez uređenog komorskog sistema” i dodali da je neophodno pronaći efikasno rešenje za izmene tog zakona pre nego što počne da se primenjuje u praksi.

Milkan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ne misli tako.

– Privredne komore su parakomunističke tvorevine koje počivaju na obaveznoj članarini privrednika – kaže Knežević. – Koriste više od 70.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, njihov godišnji budžet premašuje 25 miliona evra, a plate njihovih čelnika su tri puta veće od plate predsednika države. Pored obaveznih članarina, ogromne prihode stiču i od izdavanja raznih sertifikata i potvrda, jer su uzurpirale funkcije države. Svojim delovanjem one nisu sprečile da u proteklih 12 godina oko 900.000 ljudi ostane bez posla.

Privreda je u potpunom kolapsu i takve privredne komore joj ne trebaju, smatra Knežević i poručuje da preduzetnici neće dozvoliti izmenu ili odlaganje primene Zakona o komorama.