SAD: Uz Ahtisarija ka Savetu bezbednosti UN

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 12. marta – Zvanična Amerika danas je potvrdila podršku predlozima Martija Ahtisarija za budući status Kosmeta i nameri specijalnog izaslanika UN da plan o tom pitanju uskoro podnese Savetu bezbednosti UN. To su na specijalno sazvanoj konferenciji za štampu u Stejt departmentu novinarima preneli pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid i njegova zamenica Rozmari di Karlo.

Vrativši se s razgovora održanih u Beču prošlog vikenda, Di Karlo je rekla da je Ahtisarijev predlog "pun kompromisa" i da "očekuje da se o tom planu narednih dana konkretnije diskutuje". Najviše pitanja sazivačima sastanka bilo je postavljeno o razlikama između Vašingtona i Moskve oko Kosmeta.

Rusija je u Beču podržala inicijativu da Ahtisarijev plan uskoro bude dostavljen Savetu bezbednosti, rekla je Di Karlo. Ni ona ni Frid se, međutim, nisu upuštali u prognoziranje budućih postupaka Rusije, među kojima se pominje i veto na eventualnu rezoluciju, ako ne bude bila prihvatljiva Beogradu i Prištini.

Situacija na Kosovu je "uzburkana" i stanovništvo Kosmeta s različitim emotivnim nabojem gleda na mogućnost ruskog veta, konstatovala je jedna novinarka i zapitala "da li bi, u slučaju takvog veta, Amerika priznala nezavisnost Kosova". Frid je rekao da je to "hipotetičko pitanje", da on ne može da govori u ime Rusije, već da "samo može da kaže kako su SAD spremne da nastave saradnju sa članicama Kontakt grupe".     

U razgovoru o "kosovskom" pitanju danas su prvi put, posle duže vremena, učestvovali i izveštači glavnih svetskih agencija. U njihovim pitanjima dominirala je zabrinutost zbog "eventualnih sukoba" na Kosmetu, a posebno ih je zanimalo da li bi "NATO bio u stanju da spreči" takve konfrontacije.

NATO se poodavno priprema da spreči veće sukobe, odgovorio je Frid, ne isključujući mogućnost da dođe do izvesnih "incidenata".

Frid – koji je prošle nedelje posetio Beograd, Prištinu i Skoplje – i ovom prilikom je ocenio da je "Kosovo jedinstven slučaj". Odbacio je "dramatični jezik" iz Beograda da bi "davanje nezavisnosti Kosmetu predstavljalo najopasniji presedan u istoriji UN".

Kosmet nije nikakav "presedan za druge", nastavio je Frid. Nije to "ni za Abhaziju, ni za Južnu Osetiju, ni za Čečeniju, ni za Pridnjestrovlje, ni za Korziku, ni za Teksas", pobrojao je pomoćnik Kondolize Rajs. Izuzetnost Kosmeta, po njemu, proističe iz okolnosti da tamo "UN upravljaju već skoro osam godina" i da se radi o prostoru  gde je NATO bio primoran da interveniše kako bi zaustavio etničko čišćenje".

Frid "ne veruje da će doći do zaoštravanja situacije na terenu" za vreme procesa u Savetu bezbednosti. Na podsećanje da "nijedan političar u Beogradu nije spreman da potpiše i prihvati nezavisnost Kosova", Frid je odgovorio da "niko ne namerava da od srpskih lidera traži da potpišu parče papira… za nezavisnost Kosova". To nije deo plana, dodao je.    

Ponovio je da nema "idealnog rešenja u nesrećnoj situaciji nastaloj raspadom Jugoslavije", da je na Kosmetu "neodrživ status kvo" i da međunarodna zajednica mora da "ide napred". Zatim je elaborirao kako je "Jugoslavija bila politički entitet gde su svi Srbi živeli zajedno, bez rata", a da je sada "ulazak celog regiona u EU jedini način da svi Srbi žive u jednoj političkoj zajednici".

Iz toka i naglasaka razgovora u Stejt departmentu mogao se steći utisak da će Amerika uložiti dodatne napore da se uskoro dođe do novog statusa Kosmeta. Kao i da će se usredsrediti na "prevazilaženje" prepreka, koje se ipak naslućuju u stavu Moskve, sprovođenju "Ahtisarijevog plana".