Poseban miris romske muzike

Ovih dana gotovo da je nemoguće napraviti intervju sa Draganom Ristićem, vođom grupe „Kal”, bez prisustva filmske ekipe katarske „Al Džazire”, koja ga prati takoreći na svakom koraku.

Na čelu sa rediteljkom Vesnom Orahovac, koja je posle podužeg istraživanja o romskim grupama u Srbiji i njihovim aktivnostima, odlučila da pažnju usmeri ka grupi koju zapadni kritičari nazivaju „Rock n Roma”, kako bi kroz filmsku priču osvetlila vezu između romske muzike u Srbiji i njihovog aktivizma na Balkanu.

Tokom susreta sa Ristića, ekipa iz „Al Džazire”, zapravo kamerman, Palestinac, nekada takođe muzičar, uzeo je gitaru u ruke, a potom se i vođa „Kala” nadovezao prisećajući se nekih muzičkih tema sa prostora Bliskog istoka.

Na terasi muzičkog studija i Romskog centa koji se uveliko sređuje, ispod krošnje kestena, Ristić priča kako se njihov četvrti album, privodi kraju. Album koji će, kao i prethodne, producirati Majk Nilsen, poznat po saradnji sa najvećim svetskim muzičkim atrakcijama, poput sastava „Džemirokvaj”, „Snou patrol”, „Kjur”, ali i Nataše Atlas, koju su „kalovci” ubedljivo ostavili iza sebe na dodeli prestižnih „World music chart Europe” nagrada, osvojivši prve nagrade sa svoja prva dva albuma.

Uz nove pesme, čiji je autor upravo Ristić, ima i jedna obrada: pesma „Mijenjam se” grupe „Haustor”.

Na pitanje kako bi okarakterisao muziku koju stvara, Ristić kaže da je to kritička reakcija na tradicionalnu romsku muziklu. Spoj te tradicionalne muzike iz centralne Srbije sa savremenim muzičkim pravcima, popom i rokom.

– Ljudi ne shvataju na pravi način suštinu romske muzike, da je ona, reakcija romskog umetnika na muziku domicilnog stanovništva, obrađena na način tih umetnika. I to tretiranje, u ovom slučaju srpske muzike, narod ne može odmah da prepozna. Jer, na četiri akorda oni dodaju još 44! I ta vrsta alhemije je nešto posebno – kaže muzičar koji je sa grupom od njenog osnivanja pre šest godina održao, samo u inostranstvu, 400 koncerata.

Na pitanje gde je u toj priči o stvaralaštvu romskih umetnika on, smejući se kaže:

– E, pa tu je keč! Alhemija je u pitanju.

Da li je to ta formula koja je naišla na tako dobar odziv u Evropi, pitamo muzičara koji je sa svojim drugarima i kolegama do sada nastupao u prestižnim američkim klubovima koji su u svoju istoriju ubeležili koncerte Leonarda Koena, Dejvida Birna, Doli Parton, Nore Džons, Ričarda Tompsona…

– Da. Ali, iskrena formula. Dobro poznajem i romsku muziku i savremene svetske muzičke pravce. I to daje poseban muzički miris celoj priči.

Na pitanje ima li iskoraka na novom albumu, Ristić pomalo cinično kaže da ima, jer ne može da bude kao pre šest godina.

Menjaš se? – nameće se pitanje na koje naš sagovornik potvrdno klima glavom i dodaje:

– Da, i neka baš to bude radni naslov albuma! Ali, i ja svoju nit vučem sa sobom. Naravno, nosim svoj autorski pečat. Doduše, imam i slobodu, jer ako vidiš da se tekstovi u pop muzici bave samo odnosom između muškarca i žene, ja pričam o svetu. O čoveku koji nema para, kome je neko blizak umro i ide da tuguje u kafani. O čoveku romske nacionalnosti koji je umro toliko siromašan da nije mogao da bude sahranjen, pa su Romi iz njegovog sela sakupili pare… To je istinita priča – kaže Ristić.

Ima nešto patetike i patosa u tvojim tekstovima?

– Ma, ne. Ima života – kaže Dragan, koji od sredine septembra, kada možda ekipa katarske „Al Džazire” bude na nekom drugom kraju sveta, počinje zajednički projekat sa Zoranom Predinom.

Možda snime i ceo zajednički album.

S. Čikarić