Bod kao kuća!

Da smo izgubili bilo bi po staroj navici da je dobar svaki bod. Ovako, biće i onih koji će i sa bodom sa teškog gostovanja iz Glazgova biti nezadovoljni a ništa lakši posao, čak šta više, mnogo teži, čekaće i naše glavne rivale u grupi Belgijance i Hrvate. Srčani Škoti poznati su kao fudbalska nacija koja ne voli da gubi, posebno kada igra pred svojim navijačima. Vernoj armiji navijača, koja je prekjuče u punom broju došla da podrži svoj nacionalni tim, baš onako kako dolikuje istinskoj fudbalskoj naciji, neće biti ni malo prijatno zbog remija sa Srbijom, ali, nikome sa tribina krcatog stadiona nije palo napamet da zvižducima isprati svoje ljubimce. A kod nas to je gotovo redovna pojava, da ne kažemo boleste.

Ko ne rizikuje ne može ni da dobije, nepisano je pravilo u životu. Fudbalski kritičari, kojih je nažalost sve više, kao da jedva čekaju da naši fudbaleri pogreše pa da im se bez pardona mnogi nasmeju. Kao da smo izgubili kult i pripadništvo nacionalnom timu, kao da više niko nema razumevanja za loš dan, slabu utakmicu. Superfavorizovani Hrvati su jedva pobedili Makedoniju u Zagrebu, gotovo na jedvite jade, Vels je poražen od Belgije u vrlo izjednačenoj igri...

Naša mlada reprezentacija je još uvek u stvaranju, još smo daleko od reprezentacije za koju možemo da kažemo da je spremna za velika dela. Situacija je takva kakva je, Mihajlović se odlučio na oštar rez, na stvaranje tima od mladih igrača. Sa jedne strane to je dobro jer ćemo za godinu dve najviše zaista imati odličan tim, sa druge nije, jer kvalifikacije su došle a vremena za neke veće eksperimente nemamo. Svi želeda odu u Brazil, da dožive fudbalsku sambu u zemlji gde je fudbal više od života. Zato s pravom pojedini fudbalski analitičari postavljaju pitanje:dokle može Mihajlovićeva četa?

Može mnogo ako joj se da prava šansa i podrška kakvu treba da ima jedna reprezentacija i obrnuto. Svestan je selektor vrlina i mana svog tima, zna dobro Mihajlović gde je gorući problem, ali, šta jedan selektor može ako Srbi nemaju golgetera za velika dela. Naravno, odmah će neko reći gde su Žigić, Pantelić, Lazović, i to spravom, ali selektoprovo opredelenje je potpuno jasno on želi da se pre svega osloni na mlade igrače čije vreme tek dolazi po cenu neuspeha.

Pravu snagu Srbije videćemo uskoro i to najpre u utorak u Novom Sadu protiv Velsa a potom i sa Belgijom, koja je odlično startovala u našoj grupi. Neki igrači su protiv Škota, jednostavno ,,izgoreli,, nisu se baš najbolje snašli, međutim, ako pored osvojenog boda u Glazgovu ima još nešto što je dobro to je svakako divan povratak Vladimira Stojkovića. Upravo zahvaljujući divnim odbranama Stojković je ulivao dodatnu sigurnost u našoj odbrani i sada Srbija sa sjajnim Vladimirom čeka nove obaveze. Ivanović, Biševac, Nastasić i Kolarov jesu fudbaleri od kojih zaziru mnogi napadači, najveći posao Mihajlovića očekuje u stvaranju jakog srednjeg reda, gde trenutno igraju tinejdžeri Ignjovski i Mijailović, ali selektor jednostavno u njih dvojicu ima puno poverenje. Hoće li napadači proraditi i kada, pitanje je koje svakako najviše muči Mihajlovića. Za sada još uvek lutamo za najboljim rešenjem a vremena je sve manje.

Ipak ima nade.Pokažimo u utorak svi zajedno da ova reprezentacija ima karakter i potencijal, jer bilo bi lepo da na domaćem terenu Mihajlović u gradu gde je stekao punu igračku afirmaciju, zabeleži prvu trojku. Zar ne?