Bor kupljen na kredit

Rumunska kompanija "Kuprom", koja je novi vlasnik RTB Bor, isplatiće kupoprodajnu cenu i obavezne investicije podizanjem kredita od 600 miliona dolara kod "Meril Linč" i "Dojče banke", potvrdio je juče novinarima vlasnik i glavni menadžer "Kuproma" Horija Simu.

"Kuprom" će radi podizanja tog kredita pored vlastitih garancija založiti i od 30 do 40 odsto imovine borskog RTB-a, koliko je pripalo toj kompaniji. Ostatak imovine borske kompanije u vlasništvu je države i lokalne samouprave, a na nekim zgradama poput Upravne već postoje hipoteke, u ovom slučaju jedne ruske banke, rekao je Simu na konferenciji za novinare, dodavši da "Kuprom" ima samo pravo korišćenja tog vlasništva.

Prvi čovek "Kuproma" ponovio je da se njegova kompanija ugovorom obavezala da za privatizaciju RTB-a plati 400 miliona dolara, da u investicioni program uloži 180 miliona dolara u naredne četiri godine i preuzme sve zaposlene, kojima će biti ponuđen socijalni program za dobrovoljni odlazak iz firme za po 400 evra po godini radnog staža.

– Investicioni program će verovatno biti i veći ako dobijemo potrebne dozvole za borske rudnike – rekao je on i najavio da će u narednim mesecima "Kuprom" pripremiti projekte rekonstrukcije rudnika "Cerovo" i Borske reke.

Simu je precizirao da će u rudarski kompleks u Majdanpeku biti uloženo 64 miliona dolara, u jamu "Veliki Krivelj" 30 miliona dolara i u borsku "Topionicu bakra" 80 miliona dolara, a ostatak investicionih sredstava u borsku "Jamu" i rudnik "Cerovo", kako je i predviđeno kupoprodajnim ugovorom.

Naglasivši da je kupovina borskog RTB-a dugoročno dobra investicija, Simu je ocenio da je za povraćaj uloženih sredstava u tu privatizaciju "Kupromu" potrebno između osam i deset godina. Po njegovoj oceni, Vlada Srbije je napravila dobar posao jer je od trenutka objavljivanja tendera do zaključenja ugovora pala cena bakra na svetskoj pijaci i u tom smislu se slaže sa svojim konkurentima da RTB Bor možda i ne vredi toliko.

Prema njegovim rečima, rumunska kompanija ozbiljno razmišlja o vertikalnoj integraciji u Srbiji i da dugo zadrži proces prerade bakra, zbog čega je zainteresovana i za privatizaciju ostalih borskih preduzeća koja se bave tim poslom. Međutim, "Kuprom" nije dobio, kao što se priča, pravo preče kupovine tih fabrika, već će sve to zavisiti od cene i uslova ugovora.

Inače, prvi čovek "Kuproma" je kazao i da će zadržati postojeći menadžment, a ukoliko neko ne deli njihovu viziju razvoja, slobodan je da ode, a novi vlasnici ga neće terati.