Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Milojko Vucelić posmrtni Hrvat

Милојко Мајкл Вуцелић (Фото Д. Ћирков)

Milojko Majkl Vucelić (82) preselio se u rajske predele, ne saznavši za života da nije Srbin! Čim se osmog septembra upokojio, brojna hrvatska glasila su po najkraćem postupku počela da ga posvajaju i prisvajaju.

Odranije smo naučili: najpre višegodišnjim horskim ponavljanjem novinara, potom svedočenjem pov(j)esničara. Kao što su to naumili s Nikolom Teslom koga, najčešće, zovu „hrvatskim znanstvenikom”, iako takva država u 19. veku nije postojala kada je on ugledao svet u ličkom Smiljanu, u porodici srpskog pravoslavnog sveštenika.

Ucrtana je u zemljovide (zemljopise) mnogo desetleća kasnije.

S Ruđerom Boškovićem, od oca Srbina i majke Italijanke (iz Dubrovnika), išlo je glatko: iz vatikanskih spisa su guščijim perom preupisali u svoje, a on je živeo nekoliko decenija pre Nikole Tesle. Sada je na redu Milutin Milanković, samo zato što je rođen u Dalju, u današnjoj Hrvatskoj.

Kako se, međutim, Milojko Vucelić obreo međ’ Hrvate?

Naši domišljati seljaci kratko bi odgovorili: To je viša matematika, moj brajko!

Godine ­1704, posle Velike seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića, Vucelići su se preselili iz Kolašina, u današnjoj Crnoj Gori, u selo Dubrava pored Ogulina u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Milojkov pradeda Rafael Vucelić, oficir Slunjske pukovnije, od cara Franje Josifa dobio je plemićku titulu.

Upisano je da je njegov praunuk rođen 1930. u Garešnici (Savska banovina), diplomirao teorijsku mehaniku na Strojarskom fakultetu u Zagrebu i ubrzo otišao u Nemačku („Mercedes” i „Ford”). S 26 godina se otisnuo u Ameriku („Cesna” i „Nort ameriken aviejšn”). Učestvovao je i u prvom susretu ruskih kosmonauta i američkih astronauta u svemiru 1975.

Oženiose Nemicom Inge (devojačko prezime Percl) iz Minhena, doktorkom psihologije, s kojom ima dva sina, Aleksandra i Nikolu, i petoro unučadi.S porodicom je živeo u Mensfildu u Ohaju (SAD).

Jedan od najvećih stručnjaka u istoriji svemirskih istraživanja, budno je motrio na iskrcavanje svih dosadašnjih posetilaca Meseca, počev od prve dvojice šetača – nedavnopreminulog Nila Armstronga i Edvina Oldrina (20. jul 1969). Svojim ogromnim inženjerskim znanjem i umenjem, uveliko je odredio sklop, oblik i namenu buduće letelice (mesečev modul „Orao”) kojom su američki astronauti sletali i uzletali s površine najbližeg Zemljinog kosmičkog suseda.

U poslednjem razgovoru za „Politiku”, upriličenom pre tri godine – tačno tri decenije nakon prethodnog boravka, dolepotpisani novinar ushićeno ga je prozvao „srpskim Vernerom fon Braunom”.

Na pitanje kako se posle toliko godina oseća u Beogradu, uzvratio je: „Veoma ugodno, kao da sam se posle dugo vremena vratio kući. Ja sam Srbin, moji preci su se 1704. godine, posle seobe Čarnojevića, iselili u Liku da čuvaju i brane Austriju od Turaka. Uvek smo bili i ostali Srbi”.

A koliko su Srbi zadužili Ameriku u osvajanju Meseca?

„Moram da kažem da sam ponosan na sve Srbe koji su učestvovali u ovom poduhvatu. Bili smo, svakako, deo tog uspeha”, izjavio je, podsećajući da je njegov prijatelj dr Slavoljub Sem Vujić sastavio je spisak „sedmorice veličanstvenih” (Milojko Vucelić, Slavoljub Sem Vujić, Pavle Dujić, Danilo Bojić, Milisav Šurbatović, Petar Galović i David Vujić), po ugledu na istoimeni kaubojski film.

Zbog čega se otisnuo preko Atlantika: da odsanja „američki san” ili na nečiji nagovor?

„Niko me nije nagovorio. Moja baba i deda po majci su još pre Prvog svetskog rata živeli u Americi, a između dva rata su se vratili jer moja majka nije želela da im se pridruži. Živeli smo dobro, otac je bio građevinski inženjer. Čim je izbio rat, ustaše su dedu streljale s prvih 200 Srba koje su uhapsile. Babu su odveli u Jasenovac i usmrtili je, kuću nam je otela NDH. Majku je zbog toga do kraja života pekla savest”, zaključio je Milojko Majkl Vucelić.

Svoje zanimljivo i duhovito predavanje u gotovo punoj slušaonici Mašinskog fakulteta 2009. otpočeo je srdačnom dobrodošlicom „svome starom prijatelju Milivoju Juginu” koji je, setićete se stariji čitaoci, nadahnuto i znalački nama, televizijskim gledaocima, dočaravao letove na Mesec.

Tih dana primljen je u Akademiju inženjerskih nauka Srbije, i to je jedina počast koju su mu Srbi ukazali. Lindon Džonson odlikovao ga je Predsedničkom medaljom za slobodu, najvišim američkim civilnim odlikovanjem.

U đačkim danima žudeo je za nesvakidašnjim pustolovinama, čitajući dela Žila Verna.

------------------------------------------------------------

Majkl je video Tita

– Tito je za mene čuo od astronauta Franka Bormana („Apolo 8”) koga je, u vreme posete Jugoslaviji, pitao: „Zar se niste bojali tog leta oko Meseca?” Borman mu je odgovorio: „Ma kakvi, vaš Majkl Vucelić je bio glavni i sa Zemlje brinuo o meni”. Na izložbi povodom „Apola 11” Tito me je primio, jer je želeo da iz prve ruke čuje priču o osvajanju Meseca.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.