Traži se zaštita zakonitosti

Niš – Prilikom odlučivanja o dodeli nacionalnih penzija vrhunskim sportistima seniorima u Srbiji, koji su u reprezentaciji osvajali zlatne, srebrne i broznane medalje, izostavljeno je deset istaknutih fudbalera iz generacije koja je na Evropskom prvenstvu za mlade 1978. osvojila najsvetlije odličje.

Posle ozvaničenja odluke Vlade Srbije i Ministarstva za omladinu i sport, bivši fudbaler niškog Radničkog i reprezentativac Milovan Obradović, danas advokat u Nišu, odlučio je da zvaničnim putem zatraži pravdu za svoje drugove iz tadašnje mlade fudbalske reprezentacije Jugoslavije i sebe.

– Svi mi koji smo branili boje reprezentacije i u završnici Evropskog prvenstva u finalu savladali Istočnu Nemačku u dva meča, u Haleu (DDR) bilo je 1:0 za Jugoslaviju, a u Mostaru 4:4, osvojili smo zlatnu medalju. Nismo uzeti u obzir i pored urednog zahteva koji smo svi podneli, jer navodno nismo igrali za seniorsku reprezentaciju, već za "mladu′". Smatramo da smo oštećeni i nepravedno zaobiđeni jer smo svi u tom periodu, znači i tokom predtakmičenja za EŠ, a potom i kroz četvrfinalne, polufinalne i finalne utakmice bili seniori. Imali smo između 22 i 26 godina (koliko je imao Vahid Halilhodžić, naš najbolji strelac u tom ciklusu), znači nismo bili ni juniori, ni kadeti, ni omladinci. U isto vreme sastav koji je odigrao sve utakmice do finala i dva meča u finalu sa DR Nemačkom, bio je praktično olimpijska reprezentacija Jugoslavije između dve Olimpijade, 1976. i 1980. U međuvremenu, posle osvajanja zlatne medalje, napravljena je nova mlada reprezentacija koja je učestvovala u novom takmičenju za Prvenstvo Evrope i tadašnjem olimpijskom ciklusu. Čak je u mnogo povoljnijoj situaciji naša mlada reprezentacija iz 2004., koja je u Bohumu osvojila srebrnu medalju i učestvovala na Igrama u Atini. U oba slučaja, i na Prvenstvu Evrope i na Olimpijadi, oni su bili seniori, u prvom slučaju osvojili su medalju, u drugom nisu... Zar to nije primena dvostrukih aršina i praznina ovog novog zakona u našoj zemlji? A ne treba zaboraviti da su i srebrni momci iz 2004. zaobiđeni prilikom odlučivanja o tome ko će i kakvo nacionalno priznanje dobiti...

Milovan Obradović je pripremio žalbu na odluku o nacionalnim penzijama:

– Nas deset fudbalera iz zlatne generacije koja je bila prvak Evrope 1978. odlučili smo da idemo regularnim putem, jer smatramo da smo oštećeni i da Uredba o priznanjima za vrhunske domete nije primenjena na pravi način. Već smo uputili zahtev Republičkom sekretarijatu za zakoniodavstvo za tumačenje četvrtog stava člana 6. Uredbe o izmenama i dopunama postojeće Uredbe od 18.1.2007. Taj stav govori o tome ko je senior, a ko nije... Sledeći korak biće da od skupštinskog odbora za zakonodavstvo Narodne skupštine Srbije zatražimo ocenu primene zakonitosti, i u slučaju da ovaj organ, merodavan za zvaničnu ocenu primene zakonitosti ne bude odlučio, pokrenućemo ustavnu inicijativu, ili tužbom pred redovnim sudom ćemo zatražiti svoja prava.

Šta se traži od Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo?

– Samo jedna stvar – da potvrdi da li smo mi bili seniori, ili maloletnici, i, svakako, da li smo u kategoriji sportista koji su nastupali za jedan seniorski sastav, bez obzira što se on zvao mladom reprezentacijom. Treba svakako reći da smo i jedini spprt, mislim na fudbal, prema statutu UEFA koja ima kategoriju mladih reprezentacija. Toga nema ni u rukometu, ni košarci, vaterpolu, odbojci... U isto vreme to je i, opet prema statutu UEFA, olimpijska reprezentacija, jer zna se da na olimpijadama ne mogu da učestvuju najbolje fudbalske reprezentativne selekcije. Pravi paradoks. Na početku ciklusa, kada selekcija započne takmičenje ni jedan od fudbalera ne može da ima više od 21 godine, ali tokom ciklusa mogu da imaju i više godina. Znači, i na startu su oni po svim merilima i statutima, a napominjem da je to zakon i Fife i Uefe i FSS, seniori, kao što smo mi bili. To je toliko prosto da ne shvatam iz kojeg razloga je prilikom odlučivanja rešeno na našu štetu.