Konzulat Jermenije prvi put u Beogradu

Prvi put u istoriji, Republika Jermenija otvorila je Konzulat u Beogradu. Počasni konzul Jermenije u Beogradu Predrag Tomić, kaže u razgovoru za „Politiku” da je ovo imenovanje za njega velika čast i da će punim srcem raditi na daljem zbližavanju dva tradicionalno prijateljska, pravoslavna naroda.

Tomić ističe da su čak i naše zastave skoro iste, jedino što jermenska ima narandžastu umesto bele pruge.

Najbliže diplomatsko predstavništvo Jermenije je u Atini, a šef misije istovremeno je i nerezidencijalni ambasador u Beogradu. I Beograd ima u Jerevanu počasnog konzula, Babkena Simonjana, čoveka koji je na jermenski jezik preveo „Gorski vijenac”.

– Posle stotina godina dobrih odnosa srpskog i jermenskog naroda, sada se pojavila mogućnost da uspostavimo saradnju, ne samo u politici, već i u drugim oblastima. Slavimo, 21. septembra, nacionalni praznik Jermenije, kada je pre 21 godinu priznata nezavisnost ove bivše sovjetske republike. Tada će biti prisutan ambasador Jermenije i već je najavljen naš susret sa ministrom Ivanom Mrkićem – kaže Tomić.

Jermenija je jedna od malobrojnih zemalja gde se predstavnici našeg naroda osećaju kao u svojoj kući, objašnjava konzul.

– Oni se svi sećaju velikog zemljotresa iz 1988. kada je Jugoslavija uputila veću pomoć nego Nemačka i Amerika. Čak je i naš avion, sa dva pilota, tamo stradao. Pilotima je podignut spomenik, a Jermenija i danas brine o njihovim porodicama – dodaje naš sagovornik.

U Srbiji sada, najviše u Beogradu, Vrnjačkoj Banji i Novom Sadu, živi oko hiljadu Jermena, većinom potomaka onih koji su došli posle turskog genocida i Oktobarske revolucije. Tomić objašnjava da planira da, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti, organizuje nedelju jermenskog filma u Beogradu, a posle toga nedelju srpskog filma u Jerevanu, jer postoje tradicionalne kulturne veze između dva naroda.

– Jermenija je, kao prva u svetu, zvanično na državnom nivou prihvatila hrišćanstvo 301. godine. To je i prva zemlja koja ima svoju odvojenu, priznatu crkvu u Jerusalimu. Upravo zbog toga su Turci 1915. napravili onaj strašan genocid, u kojem je stradalo više od milion Jermena, jer su očekivali da će oni stati na stranu Rusije u Prvom svetskom ratu – podseća konzul.

U davnoj prošlosti, Jermenija je bila velika sila, a danas je njihova dijaspora veoma uticajna u svetu. Poznavaoci tvrde da su u SAD-u drugi po snazi, iza Jevreja.

– Danas u Jermeniji živi 3,3 miliona stanovnika, a u dijaspori zvanično ima 7,5 miliona Jermena. Svi oni su veoma vezani za Jermeniju, dođu bar jednom godišnje. Kažu da je iznos doznaka koje šalju kući veći od ukupnog nacionalnog budžeta – otkriva naš sagovornik.

Politički odnosi Srbije i Jermenije veoma su dobri, što potvrđuje prošlogodišnja poseta predsednika Serža Sargsjana Beogradu i, godinu dana ranije, tadašnjeg predsednika Borisa Tadića Jerevanu.

– Na inauguraciju predsednika Tomislava Nikolića došao je zamenik ministra spoljnih poslova, i bio među tri-četiri najviša zvaničnika, od prisutnih 1.200 ljudi – objašnjava konzul Tomić.

Najvažniji zadatak biće podizanje ekonomskih odnosa na mnogo viši nivo, s obzirom na to da je sadašnja trgovinska razmera svega oko milion dolara godišnje.

– Ima osnova da izvozimo lekove i da pomognemo oko poljoprivrede, posebno našim semenskim kukuruzom. Možemo da ponudimo i zajednička ulaganja. Oni imaju izuzetno sušeno voće, proizvode sve vrste koje sada uvozimo iz Turske. Imaju vrhunska vina i konjak „ararat”, koji je Čerčil svaki dan pio, sve do smrti u 91. godini. Njihovo grožđe kad probate je kao šećer. Mogu da nam ponude i zlato, bakar i molibden, čiji su oni najveći svetski proizvođači. Velika šansa je i turizam. Tamo rade neke naše firme, ima oko 30 Srba koji žive – navodi naš sagovornik.

Srbija ima šta da ponudi Jermeniji i u namenskoj industriji, kaže Tomić.

– Na žalost, oni imaju konflikt oko oblasti Nagorno-Karabah, koja se nalazi u Azerbejdžanu, a nastanjena je Jermenima. Nemaju diplomatske odnose sa Azerbejdžanom, sa kojim su zatvorene i granice, kao što su i sa Turskom. Saradnja sa Jerevanom velika je šansa za našu namensku industriju. Tu su, plus, naši dobri odnosi sa Rusijom, koja je strateški partner Jermenije, u kojoj se nalazi velika ruska vojna baza. Po međudržavnom strateškom ugovoru, svaki napad na Jermeniju, smatra se napadom na Rusiju. To je sve mnogo zamršenije nego kod nas na Kosovu, znate kako kažu Rusi: „Kavkaz – delo tonkoje” – objašnjava počasni konzul Jermenije Predrag Tomić.

Srpske vize preko Moskve i Teherana

Jedan od najvećih problema je što ne postoji direktna avionska linija, već se za Jerevan putuje preko Beča, Moskve i Istanbula. Naši građani dobijaju jermenske vize u roku od tri minuta direktno na aerodromu po sletanju, dok Jermeni čekaju deset dana i moraju to da rade u Moskvi ili Teheranu, kaže Tomić.