Vojvoda na "haškoj obradi"

Čačak – Četnički vojvoda iz Čačka Miroslav Čele Vuković (54) izjavio je da su istražitelji Haškog tribunala pritiscima raznih vrsta pokušali da ga privole na lažno svedočenje protiv Vojislava Šešelja.

– Spreman sam da o tome dokumentovano govorim pred svakim sudom, uključujući i onaj u Hagu. To sam rekao i predstavnicima tima za odbranu Vojislava Šešelja s kojim sam se politički razišao 4. januara 1994. godine, posle čega nikad nismo progovorili – kazao je Vuković za naš list.

On tvrdi da je dva puta, kao osumnjičeni, saslušavan u beogradskoj kancelariji Tribunala, najpre 22. novembra 2002. godine, kad su ga u ulozi istražitelja ispitivali Norvežanin Fin Tolefsen i jedan Pakistanac, zatim 20.,21. i 24. maja 2005. godine kada su ga saslušavali Ulrih Masmajer iz Nemačke i Tomas Akhajm iz Švedske.

– U zamenu za optužbe na račun Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja nuđeni su mi status zaštićenog svedoka i ček. Pretili su mi podizanjem optužnice za ratne zločine, čak i pritvorom u kancelariji Tribunala u Ulici Jevrema Grujića, proveravali imovno stanje i mojih prijatelja u Čačku, govorili da će mi ukinuti lekove i pokušali da iz postupka eliminišu mog branioca, beogradskog advokata Svetozara Pavlovića – navodi Vuković.

Ovaj dobrovoljac sa slavonskog i bosanskog ratišta tvrdi da je, odbijajući sve te ponude i pretnje, želeo najpre da sebi i drugima dokaže da nismo bezvredan narod, lišen osnovne časti.

Vuković je na ratištima ranjavan nekoliko puta, teško se kreće i godinama je predsednik Saveza udruženja ratnih vojnih invalida u našoj zemlji. Do 1993. godine bio je poslanik SRS-a u Skupštini Srbije, a sada je član Nove Srbije.

U Haškom tribunalu juče nisu mogli da nam odgovore na pitanje da li su njihovi istražitelji razgovarali sa Vukovićem, ali a priori, kako kaže Olga Kavran portparol Tužilaštva, odbacuju "bilo kakve sugestije da Tužilaštvo utiče na svedoke ili na bilo koji drugi način krši Statut tribunala ili krši pravila o postupku i dokazima".

Ovo je, kaže Olga Kavran, deo kampanje koju je Šešelj sam najavio kojom bi pokušao da nanese štetu Tribunalu. Ti njegovi napori traju već četiri godine i do sada smo čuli napade protiv svih organa suda. "Tek kada primimo kompletan prevod najavljenog podneska Tužilaštvo će razmotriti pravne mere koje bi se mogle preduzeti protiv tuženog u cilju zaštite integriteta ove institucije", objašnjava Olga Kavran.

U međuvremenu, poslanički klub SRS-a dostavio je juče srpskom parlamentu Predlog rezolucije kojom se zahteva da država pomogne svim haškim optuženicima u pripremanju odbrane, da odmah bude opozvan naš ambasador u Holandiji Radoslav Stojanović zbog odnosa prema optuženicima i da naši državni organi ispitaju rad Kancelarije Haškog tribunala "posebno u pogledu protivpravnog prikupljanja dokaza i primoravanja potencijalnih svedoka da lažno svedoče protiv haških optuženika".

U rezoluciji se navodi da "sudski overene izjave državljana Srbije, koje je Tužilaštvo haškog tribunala vrbovalo da lažno svedoče protiv dr Vojislava Šešelja, predstavljaju primer zloupotrebe prava i upotrebe sile od strane tužilaštva, a Srbija mora da zaustavi ovo bezakonje na svojoj teritoriji". U tekstu rezolucije navedene su izjave Jova Ostojića, jednog od svedoka u procesu protiv Šešelja, da mu je rečeno da će on i njegova porodica biti prebačeni, po izboru, u Kanadu, Australiju, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Francusku ili Englesku, kao i da će biti finansijski obezbeđen. Ostojić je, kako se navodi, odbio saradnju koju mu je ponudio Paolo Postore, istražitelj Haškog tribunala, iako mu je u tom razgovoru prećeno da će biti ubijen. U rezoluciji se navodi i izjava Zorana Dražilovića, kome je, takođe, ponuđeno da bude zaštićeni svedok kao i Ostojiću, a "ako odbijem, dobiću sedam godina zatvora i novčanu kaznu od 250.000 evra". Navedeno je i svedočenje Borislava Bogunovića, kome su haški istražitelji "ponudili promenu identiteta, novac i iseljenje iz Srbije".

U predlogu rezolucije, radikali kao pomoć optuženima podrazumevaju "jednak odnos naših državnih organa prema haškom tribunalu i prema optuženima, a to znači da optuženi imaju pravo na svu dokumentaciju, materijale ili dokazne predmete, koje naši državni organi svakako dostavljaju tužilaštvu tribunala".