Kosor: Voljni smo da pomognemo Srbiji na putu ka EU

Kada Srbija počne pregovore sa Evropskom unijom prvo će se suočiti s poglavljima 23 i 24, o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Prva zemlja u istoriji proširenja EU koja je s Briselom pregovarala upravo o ovim poglavljima je Hrvatska, koja je svoje naporne pregovore, uslovljavane potpunom saradnjom sa Haškim sudom, počela 2006, a završila krajem 2011. godine. Njeno iskustvo može da bude poučno i za našu zemlju, tim pre što su, kako su naglasili sagovornici novinara nekoliko beogradskih medija, koji su minule sedmice bili u studijskoj poseti Zagrebu, raspoloženi da pomognu Srbiji u suzbijanju korupcije. A, sudeći prema onome što smo čuli, taj posao se ne završava ni sa zatvaranjem pretpristupnih pregovora, ali ni sa članstvom u EU.

Jadranka Kosor, bivša predsednica vlade i nekadašnja predsednica Hrvatske demokratske zajednice, danas zastupnica te opozicione partije u Saboru, misli da oni, zapravo, mogu mnogo da pomognu Srbiji svojim savetima. ,,Ja vas podsećam da sam kao premijerka predala i prevod pravnog nasleđa EU vašem isto tako bivšem premijeru (Cvetkoviću) i verujem da je to bio znak da smo mi i te kako voljni pomoći našim susedima, Republici Srbiji, na tom putu, a naša iskustva sigurno je da će vam biti dragocena”. Kosorova je naglasila da se borba protiv korupcije u hrvatskim institucijama rasplamsala 2009, kada je ona došla na čelo vlade. ,,Mi smo tada još imali blokirane pregovore, blokirala ih je Republika Slovenija. Međutim, znali smo da ćemo kad-tad rešiti probleme i da ćemo morati nastaviti žestoko, svakako ne zbog ulaska u EU, nego zbog nas samih. Jer je, po mom mišljenju, ja sam to hiljadu puta ponovila, borba protiv korupcije i borba protiv kriminala, u svojoj suštini borba za osnovna ljudska prava, ljudska prava svakoga čoveka. To je naša ustavna obaveza. I s druge strane, borba protiv korupcije je snažan mehanizam u borbi za jačanje privrede”, rekla je ona, danas član posebnog radnog tela za praćenje sprovođenja Strategije suzbijanja korupcije.

Bivša premijerka je naglasila da se u inostranstvu često susretala sa potencijalnim ulagačima koji su ukazivali i na problem korupcije, u pokušajima ulaganja u Hrvatsku, što je, kako je rekla, za nju bio motiv da nastave vrlo žestoko. ,,Ta borba ne sme stati ni pred čijim vratima i mora se sprovoditi bez obzira na ime i prezime, bez obzira na pripadnost bilo kojoj stranci. To je uvek važno za stranku koja je na vlasti. Kad očistite svoju kuću imate pravo da pokucate i na tuđa vrata”.

Prenoseći novinarima iz Srbije, koji su u Zagrebu boravili u organizaciji Kancelarije za evropske integracije i Programa UN za razvoj, uz podršku ambasade Velike Britanije, da je u toj borbi veoma pomogla takozvana uskočka vertikala, dobra saradnja sve tri vlasti, naglasila je i da je u vreme njene vlade doneto niz zakona važnih za borbu protiv korupcije, među kojima je zakon o oduzimanju imovine, što je ,,vrlo snažan preventivni instrument, jer oni koji kradu su najosetljiviji na vlastiti džep”. Ona je rekla i da su 2010. izmenili i Ustav, prema kojem pljačkanje naroda i ratno profiterstvo nikada ne zastareva. ,,Na taj način smo, jednako tako, poslali poruku da se ne može zaklopiti ta knjiga i da ne pristajemo na jednu sintagmu, koja se neko vreme prepričavala, a zapravo je bila jedna strašna poruka o tome da ko je jamio-jamio je, ko je uzeo-uzeo je i –nikome ništa”.

Podsetimo, upravo su HDZ i neki njeni ljudi optuženi za korupciju velikih razmera. Sudi se nekadašnjem premijeru i bivšem lideru HDZ-a Ivi Sanaderu za, kako smo čuli u Saboru, oko 15 miliona evra izvučenih iz državnih preduzeća i ministarstava.

Međutim, iako je Hrvatska položila svoj pregovarački ispit pred Briselom i od jula 2013. ulazi u EU i danas u Zagrebu postoje oprečne ocene o tome koliko je urađeno. Tako je Branko Vukšić, lider Hrvatskih laburista i predsednik Odbora za informisanje, informatizaciju i medije Hrvatskog sabora, na pitanje ,,Politike” dokle se stiglo u antikorupcijskoj borbi, odgovorio da ,,ta borba nije ni počela”. ,,Ovo su sve političke borbe”, rekao je i istakao da su ,,ono što se dogodilo Sanaderu, koji je kleptoman svetskih razmera, bila unutarstranačka previranja”, kao i da ,,nije bilo pritisaka spolja Sanader bi i dan-danas vladao Hrvatskom”.

Kosorova je, međutim, za naš list, rekla da je to je apsolutno netačno i da je to pokušaj prikupljanja nekih malih političkih bodova na unutrašnjoj političkoj sceni. ,,Sanader je otišao svojevoljno iz stranke i vlade. On je bio vrlo popularan i premijer i predsednik stranke, vrlo popularan u HDZ-u. Prema tome, nije se radilo o tome”, kazala je dodajući da je on ,,mogao da ostane na čelu stranke koliko je hteo”. A kad je reč o tome da li je Sanaderovo hapšenje bilo rezultat spoljnih pritisaka navela je: ,,To je apsolutna neistina. Nikakva međunarodna zajednica, i to govorim s punom odgovornošću: nikada, niti je pritiskala niti je, apsolutno nikada, postavljala pitanje Ive Sanadera. Dakle, nikada, ni meni ni vladi ni bilo kojoj drugoj instituciji u RH”.

Biljana Čpajak