Topla zima ili sparno leto

Uprkos svom naučničkom oprezu kada govore o klimatskim promenama, uprkos svim preciznim analizama zasnovanim na višegodišnjim prosecima i merenjima, i pokušaju da nas umire, običnom čoveku dovoljno je što zna kako je topla bila ovo zima pa da se zapita hoće li preživeti leto i kakvo će tek ono biti?

Nema sumnje da promene vremena posebno deluju na bolesnike s kardiovaskularnim bolestima, ali, srećom, postoje preporuke koje i njima znatno mogu da olakšaju svakodnevicu. Evo nekih:

Kod izraženih promena vazdušnog pritiska osetljivijima se preporučuje da ostanu kod kuće. Ostanak kod kuće za vreme naglog otoplenja s visokom vlažnošću vazduha obično je preporuka koja se daje za teške letnje dane, ali i natprosečno topla zima, poput ove, može slično da utiče na organizam koji se teško prilagođava brzim promenama, naročito ako je usporen bolestima i godinama. Zato, ako imate neke srčane tegobe, a posebno ako ste stariji od šezdeset godina, pričekajte s plaćanjima računa ili odlaskom u nabavku dok se meteorološki uslovi ne poprave. S računima možete i da zakasnite koji dan, ali račun za vaše zdravlje je previsok ako niste oprezni i ne pridržavate se saveta lekara.

Takođe je jako važno da uzimate dovoljno tečnosti a magnezijum malo kome neće prijati, posebno u količinama od po 300 miligrama dnevno.

– Ako imate problem s visokim krvnim pritiskom, ne zaboravite da se i zimi, kada dolazi do otopljenja, krvni sudovi šire, pa se dogovorite s lekarem o dozama propisanog leka. Valja ih prilagoditi vremenskim uslovima. Kad otopli, krvni sudovi se šire i pritisak pada, pa ista količina leka može biti prevelika i izazvati nagli pad krvnog pritiska – upozorava prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog.

Saveti za bolesti mozga i nervnog sistema su gotovo identični onima za srčane bolesnike.

Prema svim postojećim istraživanjima o uticaju vremena na raspoloženje ljudi, više od 70 odsto ispitanika izjavljuje da vreme utiče na njihovo raspoloženje, a oko 20 odsto tvrdi da je taj uticaj izrazit.

– Ljudima najviše smeta vruće, sparno i vlažno vreme, kao i nagle promene vremena, a najčešće smetnje su gubitak koncentracije, glavobolja i pospanost. Vremenske neprilike i promene najviše smetaju starijim ljudima, naročito onima s nekom hroničnom bolešću – kaže dr Aleksandra Šaranović, porodični lekar iz ordinacije" Eterna" koja ima decenijsko iskustvo u lečenju najrazličitijih grupa pacijenata. Ona još dodaje da su žene osetljivije od muškaraca, a visokoobrazovani podložniji uticaju vremena i njegovim ćudima od onih sa manje škole.