Važno je znanje, a ne diploma

Kod nas se žene manje eksponiraju u nauci, a mnogo više u politici. Konstataciju profesorke dr Mirjane Radović-Marković sa Instituta ekonomskih nauka potvrđuje činjenica da o našim naučnicama malo znamo, iako, prema podacima iz 2010. godine, imamo veći procenat žena istraživača, 45 odsto, od većine zemalja članica EU gde je taj procenat oko 30 odsto. A nedavno smo i zvanično dobili jedinu ženu naučnicu iz Srbije člana Evropske akademija nauka sa sedištem u Londonu – upravo profesorku dr Radović-Marković. Ona je već član Svetske akademija nauka i umetnosti, Evropsko-mediteranske akademija nauka i umetnosti, kao i Kraljevskog društva za pospešivanje razvoja umetnosti, proizvodnje i trgovine, na šta je posebno ponosna.

Sa 22 godine je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, tu je sa 30 godina i doktorirala, predavala je i danas predaje na brojnim univerzitetima kod nas i u inostranstvu, autor je oko 30 knjiga i više od 100 naučnih radova, a od 2004. godine stalno je zaposlena u Institutu ekonomskih nauka. Imenovanjem za člana Evropske akademije nauka pridružila se trojici naših naučnika koji su već njeni članovi.

– Za mene je kao i za svakog naučnika od najvećeg interesa da stalno budem u toku i da iz prve ruke primam i razmenjujem informacije i iskustva povodom različitih tema koje su u žiži naučnih istraživanja. Nauka ne sme da bude troma, da daje spora rešenja, već prosto mora da diše, prati i daje brza rešenja kao odgovor na izazove sa kojima se suočava globalno društvo. Imati tu vrstu mogućnosti da svojim istraživanjima utičete na nešto i da se vaše mišljenje negde ceni i uvažava, predstavlja posebnu privilegiju. U tom kontekstu i posmatram svoje članstvo u pomenutim akademijama nauka – kaže profesorka dr Radović-Marković.

Od 1992. godine, kada je izabrana za docenta na Fakultetu za menadžment BK, bavi se pedagoškim radom. Govoreći o savremenoj fakultetskoj nastavi na stranim fakultetima i dobrim iskustvima koja bismo mogli primeniti i kod nas, profesorka dr Radović-Marković ističe da se sve više insistira na samostalnosti studenata u radu, dok profesor samo usmerava i predstavlja njihovog „vodiča” kroz teoriju i praksu.

– Pored načina i metoda rada, na stranim fakultetima studenti su jako motivisani da steknu nova znanja više nego da steknu sertifikat o završenoj školi. Desilo mi se nekoliko puta da zaboravim da izbrišem rešenja testa ispod pitanja. Studenti su mi skrenuli odmah pažnju da ih izbrišem, nikome nije palo na pamet da to zloupotrebi. Malobrojni su oni koji traže prečicu do diplome, jer su svesni činjenice da diploma koja ima vrednost „papira” ne može da im bude viza za dobro radno mesto i napredovanje u poslu. Kod nas se dosta izgubio taj nivo odgovornosti i obrazovanje je ovde doživelo moralnu eroziju. To je ono što po mojoj proceni demorališe vredne i nadarene studente i tera ih da odu iz zemlje, pre nego materijalni momenat. Kada je obrazovanje u pitanju lestvica mora da se stalno podiže, a ne da se spušta. Diploma mora da daje status, znanje i kvalitet, a ne da bude ulaznica u svet nezaposlenih i siromašnih – ističe profesorka dr Radović-Marković.

Jedna od oblasti njenog naučnog interesovanja je žensko preduzetništvo kojim se bavi gotovo dvadeset godina. Autor je programa „Žensko preduzetništvo” na Akamai univerzitetu u SAD, osnivač i urednica referentnog međunarodnog časopisa o ženskom preduzetništvu, a za pionirski rad u ovoj oblasti dobila je i počasne doktorate u Americi i Indiji.

– Žensko preduzetništvo u Srbiji nije ispunilo očekivanja u pogledu povećanja zaposlenosti i privrednog rasta, iako u proteklih nekoliko godina ima pozitivnih pomaka. Do 2008. godine nijedan program kreditiranja i finansiranja od strane države nije bio namenjen razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji, niti navodi žene kao ciljnu grupu. Jedini izuzetak je Garancijski fond Vojvodine, koji je još pre 2008. godine nezaposlenim ženama omogućio da pokrenu sopstveni biznis i podignu kredit koji je kreiran baš za njih. Bez povoljnih uslova kreditiranja i uz poreske olakšice, ne može da se očekuje neki veći pomak ni u bliskoj budućnosti. Takođe, mora da se postavi kao jedan od prioritetnih ciljeva što bolje povezivanje i integracija žena međusobno, kako na domaćem tako i na internacionalnom planu – smatra profesorka dr Radović-Marković.

Jelena Čalija