Srpski motoristi nadomak kuće

Ukoliko sve, do kraja, bude išlo po planu, od prvobitno postavljenog cilja – povratka u Srbiju – vremenski će odstupiti samo četiri dana!

Trojac na motorima i dvojac u automobilu zadužen za video i foto beleženje ekspedicije „Hit The Road”,o kojoj je „Politika” već pisala, trebalo bi sredinom sedmice da, posle pređenih hiljada kilometara  kroz 10 država, stignu kući.

– Malo zbog administrativnih, malo zdravstvenih razloga a pred kraj i premora, prolongiran je povratak – kaže Željko Drašković, član ekspedicije iz beogradske baze koja prati put srpskih avanturista.

– Prilagođavali su se situaciji na terenu. Vozili su rute od po 200, 250 ili 300 i više kilometara ali vreme se trošilo na snimanje, fotografisanje, obilaske, razgovor sa lokalnim stanovništvom – pojašnjava za naš list Drašković.

Na početku puta na koji su krenuli 27. avgusta desetak dana su proveli u Bugarskoj i Turskoj. Sledeća destinacija gde su se najduže zadržali bila je Jermenija. Odatle su napravi „izlet” u Nagorno-Karabah, teritoriju koja je deo Azerbejdžana ali traži svoju samostalnost.

Jermenija ih je, pak, zadivila prirodom, istorijskim nasleđem, spomenicima... I nije im teško palo to što su većinu vremena proveli na nadmorskim visinama od 1.000 i više metara. Svugde su nailazili na ljubaznost domaćina: poput one kada su Stanimira Miljkovića, Sašu Petrovića, Dragana Mijailovića, Nemanju Stojanovića i Miloša Savkovića u Gruziji dočekali horskom pesmom.

Bilo je susreta i sa zemljacima. Zakačenu ispod brisača u drugom po veličini gradu Gruzije – Kutaisiju, našli su jednog dana poruku „Ako si Srbin i brat, javi se” . Tu su upoznali Radomira i Nikolu, Beograđanine, mašinske inženjere na privremenom radu. Iz Tbilisija su otišli neposredno pred početak demonstracija, a gruzijski graničari su, što je veoma retko, gotovo nemoguće, propustili srpske vozače u Abhaziju, drugu spornu oblast predviđenu mapom. U najkraćem, tu su videli velike kontraste: predivne plaže ali i lokalno stanovništvo koje šeta sa kalašnjikovima u rukama?!

Vozeći po putevima od autostrada do onih makadamske kategorizacije, tek će sabrati utiske. Planiraju da se odmore, a uz osmeh Drašković kaže, da ne veruje da će im najmanje mesec dana pasti na pamet da opet sednu na motore. Od snimljenog materijala koji se meri u terabajtima planiraju devet TV epizoda puta ili bolje rečeno motopisa o zanimljivostima i lepotama Bugarske, Turske, Jermenije, Gruzije, Rumunije, Rusije, Moldavije, Ukrajine, Grčke , Nagorno-Karabaha i Abhazije.

A. Cvetićanin

-----------------------------------------------------------

Redovni servisi

Osim jednog oštećenja usled pada motora, i to na parkingu, većih tehničkih problema naši motoristi nisu imali. Sami su održavali „be-em-ve”, dva „suzukija” i automobil „dačiju daster”. Primera radi menjali su kočnice tek na Jalti, ali su delovi kupljeni – ne u Ukrajini – već u Sočiju jer su tamo jeftiniji. I samo su dva puta bili zaustavljeni od saobraćajne policije.

-----------------------------------------------------------

Odsečeni  vezom u Rusiji

Motoristi su međusobno bili u kontaktu radio-vezom. Sa Beogradom su komunicirali putem interneta. Interesantno je da su pokrivenost mobilnim internet signalom imali i u najvećim zabitima, ali da nisu mogli da se konektuju na mrežu tokom rute kroz Rusiju. Jedino tada su dva dana bili van domet kolegama u Beogradu.