Ko sapliće Ljajića

Nekoliko puta u poslednjih desetak dana Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine, ponovio je da na našem tržištu ima špekulacija. Prošle nedelje je rekao da nije sve bilo kako treba sa distribucijom ulja i šećera iz robnih rezervi. Usledila je potom izjava da su „mnogi trgovci i proizvođači iskoristili podizanje stope PDV-a za dva odsto kako bi cene podigli za 20 ili 30 odsto”. I na kraju – da će država intervenisati kako bi sprečila zloupotrebe i poremećaje.

Pitanje koje se neminovno postavlja jeste kako će država to da uradi. I čemu te izjave ukoliko nemaju efekta na džep potrošača? A za sada nemaju. Zapravo, može li uopšte ministar trgovine da spreči poskupljenja i osujeti špekulante, ili su mu vezane ruke? Ili izjave o svemoćnoj državi koja će zaštititi kupce spadaju u domen političkog populizma?

Stručnjaci nemaju dileme. Ni Ljajić, niti bilo koji drugi ministar ne mogu tu puno da urade, a najbolji primer je uredba o ograničenju trgovačkih marži koju je doneo njegov prethodnik. Ona niti je sprečila poskupljenja, niti je popravila standard kupaca. Liberalni ekonomisti idu i korak dalje i smatraju da ključ nije u intervencijama vlade, niti u tome da država radi nešto više na tržištu, već upravo suprotno – da radi manje. Ekonomista Miroslav Prokopijević smatra da najave ministra da će država intervenisati i da će nešto na tržištu sprečiti i ograničiti je pogrešna jer to dovodi do pogoršanja situacije.

– Nama treba manje države, odnosno da se vlada povuče sa tržišta i da se ono otvori. Ako je skupo naše ulje, hajde da uvezemo jeftinije sa svetskog tržišta. Ako nam je skup šećer, zašto ga ne nabavimo na svetskom tržištu, tamo je jeftiniji. Ali, najvažniji preduslov za to je da se država izbori sa interesima ovdašnjih proizvođača – kaže Prokopijević.

Na pitanje da li bi to onda vodilo u povećanje i ovako ogromne stope nezaposlenosti, on odgovara da je uveren da to neće biti slučaj.

– Ako neko izgubi posao u proizvodnji šećera, naći će ga negde drugde. U svakom slučaju, to je bolje rešenje nego da nas pljačkaju visokim cenama. Ovako smo svi taoci nekonkurentnosti na našem tržištu – zaključuje Prokopijević.

Stoga je, smatra on, bolje da ministar trgovine inicira otvaranje našeg tržišta i stvaranje uslova za bolju konkurentnost, nego da se bavi donošenjem novih mera, da utiče na tržište, da produžava uredbu o maržama...

U potrošačkim organizacijama, s druge strane, očekuju upravo od Ministarstva trgovine, odnosno od države, da se ozbiljnije pozabavi problemima na tržištu. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), rešenje vidi u jačem sistemu robnih rezervi, što su, kako ponavlja, predočili ministru.

– Mi smo predložili ministru Ljajiću da se naše Robne rezerve definišu kroz tri kategorije. Prva se odnosi na elementarne nepogode, odnosno na to da se obezbede dovoljne količine odeće, obuće i sličnih potrepština. Druga je glavna i trebalo bi da bude za smirivanje tržišta i tu bi trebalo da se nađu ogromne količine osnovnih životnih namirnica i sirovina neophodnih za njihovu proizvodnju. A treća kategorija bi podrazumevala one proizvode kojima se trguje sa inostranstvom – kaže Papović.

Prvi put se, međutim, dogodilo da se u nečemu slože liberalni ekonomisti i oni koji su za državni intervencionizam. I Papović, kao i Prokopijević, smatra da bi Ljajić odmah trebalo da inicira ukidanje carine na uvoz osnovnih životnih namirnica. Ali, Papović dodaje i da bi resorni ministar trebalo da podrži kažnjavanje špekulanata, jer, kako tvrdi, na tržištu Srbije ne funkcionišu osnovni ekonomski parametri koji određuju cenu nekog proizvoda, a to su zakon ponude i tražnje.

– Naše tržište je monopolizovano i kartelizovano, a država ne čini dovoljno da ove pojave sankcioniše. Nove konkurencije u vidu velikih trgovačkih lanaca, takozvanih hard diskonta, još nema, a njihov dolazak se najavljuje godinama. Ni prošla, ni sadašnja vlada nisu uradile dovoljno na izmenama zakonske regulative kako bi im se olakšao pristup domaćem, zatvorenom tržištu. Za to vreme država stalno obećava isto, a trgovci i proizvođači koriste situaciju i zarađuju na štetu potrošača – zaključuje Papović.

Ima i onih koji ističu da je iluzorno sada očekivati od bilo kog ministra da se pozabavi lošim stanjem konkurencije u Srbiji, jer kako kažu, država je ta koja je omogućila kartelsko ponašanje i ne može sada ista ta država da se protiv njih bori.

– Ne treba nama komisija za zaštitu konkurencije da se bori sa kartelima, niti vlada to treba da radi. Sve bi sredila oštrija konkurencija kada bi došla ovde. Mi smo sami sebe blokirali, a kada bismo otvorili granice, naterali bismo domaće proizvođače da se nose sa oštrijom konkurencijom i novim trendovima i da budu bolji i efikasniji – rekao je ekonomista Aleksandar Stevanović.