Reforme preduslov za put ka EU

Brisel, Sarajevo – Zvaničnici Evropske unije smatraju da zemlje regiona imaju budućnost u ovoj organizaciji, ali da pre toga moraju da sprovedu mnogobrojne reforme. Reagujući na juče objavljeni izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku nekoliko zemalja zapadnog Balkana u evrointegracijama, članica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Tanja Fajon piše da je zapadni Balkan deo Evrope, ali da je na tom putu neophodna veća odlučnost pri sprovođenju reformi. Ona je kao negativan primer izdvojila Bosnu i Hercegovinu čiji je spori napredak prevashodno uslovljen nedostatkom dijaloga lokalnih političara.

Kako javlja dopisnica „Politike” iz Sarajeva, EK navodi korupciju i kriminal kao najveću prepreku napredovanju zemlje ka Uniji.

Zvanični Brisel zapaža da je BiH ostvarila ograničen napredak, najvećim delom početkom ove godine, i izražava nadu da će se političari u ovoj zemlji, sada kada su završeni lokalni izbori, fokusirati na evropske integracije.

„Unutarpolitička previranja u BiH definitivno su usporila njen progres u evropskim integracijama, koji je početkom godine imao određene napretke, ali se u poslednjim mesecima znatno smanjio”, naglašava se u izveštaju koji je predstavio komesar za proširenje Štefan File.

On u autorskom tekstu u „Glasu Srpske” naglašava, između ostalog, da EU želi da BiH postane njena članica, te da je put ka članstvu put dijaloga i kompromisa.

„Da bi se politički približila EU i držala korak sa susedima, upravo BiH mora preuzeti glavne korake, počevši tako da program EU proglasi državnim prioritetom i to čvrsto potvrdi delima”, piše on i navodi da su države koje se graniče sa BiH „davno shvatile” da ne postoji odgovarajuća alternativa budućem članstvu u EU.

Istovremeno, File je saopštio da je EK preporučila da se Albaniji odobri status kandidata za pridruživanje Uniji, pošto je – kako je kazao – „Albanija učinila značajan napredak”.

„Albanija je ostvarila značajan napredak, ali značajniji politički dogovori trebalo bi da budu postignuti. Uspeh je postignut u mnogim značajnim reformama. S obzirom na sve ove činjenice, EK preporučuje da Savet odobri Albaniji statusa kandidata, pod uslovom da druge reforme budu sprovedene, uključujući pravosuđe i reforme parlamenta”, rekao je File, a prenosi Tanjug.

Makedonija, s druge strane, još 2005. dobila status kandidata za članstvo u EU, ali još nije počela pristupne pregovore uprkos mnogobrojnim preporukama EK.

„Komisija po četvrti put preporučuje početak pristupnih pregovora sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Verujemo da je prelazak pristupnog procesa zemlje u novu fazu neophodan kako bi se učvrstili tempo i održivost reformi, uklanjajući rizik od nazadovanja u tom procesu i kako bi se učvrstili međuetnički odnosi”, navodi se u zaključcima i preporukama koji se odnose na Makedoniju.

Komisija je podvukla da održavanje dobrosusedskih odnosa uključujući ispregovarano i obostrano prihvatljivo rešenje za problem naziva Makedonije, pod okriljem UN, ostaje od suštinskog značaja. Odluka Evropskog saveta da počne pristupne pregovore s Makedonijom doprinela bi stvaranju uslova za pronalaženje takvog rešenja, navodi se u Strategiji proširenja.  

Crnoj Gori se u izveštaju EK priznaje napredovanje u sprovođenju reformi, ali joj se sugeriše da treba da pojača borbu protiv kriminala i korupcije. Ta država će, tvrdi File, biti pod posebnim monitoringom Brisela kada je u pitanju oblast vladavine prava. EK poručuje da će Crna Gora morati da pokaže merljive rezultate u oblasti vladavine prava, a posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Štefan File je spomenuo i Hrvatsku i deset zadataka koje Zagreb treba da ispuni pre konačnog pristupanja Evropskoj uniji. Hrvatska mora da usmeri „pojačanu pažnju” kako bi dovršila pripreme na vreme – da bi to bilo konstatovano u završenom izveštaju o nadgledanju koje će EK predstaviti u proleće 2013.

Deset zadataka odnose se na područja koja pokrivaju tri poglavlja – Tržišno takmičenje, Pravosuđe i temeljna prava i Pravda, sloboda i bezbednost.

Hrvatska bi, kad je reč o restrukturisanju brodogradnje, trebalo da sprovede potpisivanje privatizacionog ugovora za splitsko brodogradilište „Brodosplit”, da preduzme mere kako bi se našlo održivo rešenje za riječko brodogradilište i brodogradilište „Brodotrogir”. Takođe, EK traži jačanje efikasnosti pravosuđa i smanjivanje broja zaostalih sudskih predmeta, prihvatanje zakona kako bi se obezbedilo sprovođenje sudskih odluka, uspostavljanje komisije za sukob interesa i novi zakon o pravu na pristup informacijama.