Deset godina s misterijama

Prošlog četvrtka, u ranim popodnevnim časovima, nebo je pritiskalo zemlju u varoši Barajevu i okolnim selima. Nekoliko kilometara dalje, na putu ka Beogradu, naše reportersko vozilo odjednom izranja iz mrakuše, a na horiznotu se ukazuju suncem okupani vrhovi Avale.

Da li je ovaj meteorološki kontrapunkt šala prirode na račun naše uporne potrage za antenom HAARP sistema,preko koje se mogu kontrolisati vremenske prilike ali i uticati na frekvenciju ljudskog mozga, dakle na kolektivnu percepciju stvarnosti? Ili, nimalo mistična potvrda da vesti o instaliranju jedne stanice globalnog HAARP-a u selu Beljini ne treba potcenjivati?

Prva stanica našeg putešestvija bila je filijala državnog Geodetskog zavoda u Barajevu kojom rukovodi Milomir Dobričanin Guta. Tog dana odsutan, uputio nas je na svoje saradnik koji su pokazali punu ljubaznost u nadi da će novinarsko istraživanje iščačkati neko opipljivo saznanje o famoznom repetitoru, o kojem su oni podosta toga čuli, ali koji nije registrovan na njihovim katastarskim mapama. Već deset godina, naime, u komotnom procesu „odumiranja države”, državne geodete su gotovo odsečene od terena i u svoje skice unose samo ono što im dostave drugi, na osnovu terenskih merenja privatnih geodetskih firmi koje unajmljuju investitori. Snimci terena često ne budu dostavljeni na adresu Geodetskog zavoda.

Pravnica Nevenka Damjanović prenosi nam svoja posredna saznanja o antenskom stubu u Beljini, navodno ograđenom bedemima, nedostupnom. Kao i drugi službenici koji su se okupili, i ona bi htela da zna nešto više – otvoreno kažu da su zabrinuti u nedostatku zvaničnih potvrda ili demantija.

S jednim od mlađih geodeta, koji ne bi da mu se ime nađe u novinama, krećemo u inspekciju, u Beljinu. Na brdu koje dominira okolinom lako uočavamo visoku konstrukciju, valjda primopredajnik, koji podseća na antenske stubove mobilnih operatera. U podnožju, u svojoj avliji, dočekuje nas Rade Milanović sa unučicom Jelenom u naručju, spokojno, kao da mu pred kuću nisu stigli nezvani gosti. Njegov sin Zoran, pripadnik armije otpuštenih radnika, nimalo fasciniran misterioznom temom mogućeg, po zdravlje opasnog elektromagnetskog zračenja, pokazuje nam okućnicu i objašnjava da je fokusiran na uzgoj krava, proizvodnju pilića i još ponešto, što obezbeđuje preživljavanje u crnim vremenima.

Ali, u komšiluku ne žele da nas vide ni da budu viđeni, nisu za priču i sve nam to saopštavaju kroz zatvorena vrata.

Odlazimo dalje, do čoveka koji kaže da su on i njegov brat vlasnici placa na kojem je izgrađen repetitor i da su taj teren iznajmili „Telenoru” na deset godina. Domaćinski nas zove na čašicu, ali kaže da takvi pozivi vrede isključivo do deset sati naveče i da je ovde prisutan popriličan strah od mogućih pljački, zbog čega mnogi uz sebe imaju „metak u cevi”.

Za direktora devastiranog Radio Barajeva, Dejana Nikolića, HAARP priče su trice i kučine, još jedna prozaična glasina u žalosno dezorijentisanoj javnosti.

U prizemlju Doma kulture, u kome su i prostorije Radio Barajeva, u kafeu, srdačna konobarica Mira i društvo žale se da mala varoš ne može da izdrži preveliku, već deceniju dugu medijsku pažnju i famu koje prate ovdašnja zbivanja.

Pa nabrajaju: obližnji Meljak, posle atentata na premijera Dinđića, bio je navodno poprište čuvene pucnjave u kojoj su ubijeni vođe „zemunskog klana”, Spasojević i Luković; tri i po kilometra udaljeni Lisović bio je pod medijskim usijanjem zbog „Farme”, rijaliti šou trakalice; a sada se u selu Staroj Lipovici smestilo društvo okupljeno oko smenjenog vladike Artemija Radosavljevića...

Uz sve to, kažu, sudovi će odlučivati o tome kako će izgledati nova opštinska vlast!

Oko Barajeva su policijske i vojne baze, po definiciji tajnovite lokacije. U načičkanoj, pretrpanoj varošici mnogi automobili su bezbrižno parkirani po kolovozima. Ogroman je mehanički prirast stanovništva, ponešto zbog izbegličke populacije a još više zbog mnogih Beograđana koji se trajno preseljavaju u vikendice.

Kao da Beograd, nadimajući se, širi svoju entropiju južnije od Avale.

Milan Četnik

-----------------------------------------------------

Reč nad­le­žnih

U na­sto­ja­nju da sa­zna­mo ne­što po­u­zda­ni­je po­vo­dompri­ča ko­je se„vr­te” već ne­ko­li­ko me­se­ci, obra­ti­li smo se iMi­ni­star­stvu od­bra­ne iz ko­ga nam je re­če­no da ne­ma­ju in­for­ma­ci­je o na­vod­noj HA­ARP in­sta­la­ci­ji.

Po­tra­ži­li smo od­go­vor i u Sek­to­ru za van­red­ne si­tu­a­ci­je MUP-a Sr­bi­je u ko­me nam je re­če­no da to­me ne­ma­ju ni­ka­kva sa­zna­nja.

Sl. K.