Slaba opozicija razjedinjuje vladu

Zbog krize u Demokratskoj stranci Srbija trenutno nema dovoljno jaku opoziciju. To nije dobro za društvo zato što samo jaka opozicija može da kontroliše vlast. Ali nije to dobro ni za vlast, jer se ona ujedinjuje kada ima snažnu opoziciju, a razjedinjuje kada ima slabu opoziciju.
Treba se prisetiti odnosa u prethodnoj vladi.

Mlađan Dinkić je, kako je navikao, radio kao solo igrač, kao da ne postoji premijer, kao da vlada nije tim. Ipak nije se usudio da napusti vladu. Naprotiv, čak i kada je smenjen ostavio je stranku u vladi. Možda bi i izašao iz nje da ga nije uplašio rejting Srpske napredne stranke, koja je tada imala za oko 10 odsto veći rejting od DS-a.

Nije ni Ivica Dačić bio najsrećniji svojim položajem u vladi Mirka Cvetkovića. Imao je delimično vezane ruke u policiji, pričalo se po kuloarima da će biti pokrenute istrage protiv nekih ljudi bliskih socijalistima... Ipak „sedeo” je u vladi strepeći ne samo od snage naprednjaka nego i od mogućeg dogovora njih i demokrata.

Sadašnji partneri u vladi nemaju strah da opozicija može da ih sruši. Oni emituju poruku da su jedinstveni i da imaju isti interes. Ipak, s vremena na vreme članice vladajuće koalicije  daju znak da, ipak, nije sve u redu. Pismo javnosti Aleksandra Vučića, predsednika SNS-a, jedan je od takvih znakova.

Takvi postupci hrane spekulacije o novim izborima na kojima bi naprednjaci uzeli najveći deo kolača u vlasti i oslobodivši se manjih stranaka nesmetano vladali uz možda još jednu partiju, a to bi možda bio DS.

Milan Nikolić sociolog, kaže da se očekuje ozbiljna opozicija kada se srede stvari u Demokratskoj stranci, jer su LDP i DSS manje partije. On objašnjava da je Aleksandar Vučić, lider SNS-a, i jedan deo stranke krenuo da eksploatiše temu borbe protiv kriminala i korupcije a da je to treća ili četvrta tema po redosledu.

„Ako ne možemo da savladamo prve tri onda ćemo četvrtu, jer ima dosta koruptivnog materijala”.

Nikolić kaže da ako bi Vučić nešto uradio mogao bi da bude prvi čovek ovog režima.

„Ali, on mora krenuti i na svoje koalicione partnere i zbog toga naprednjaci prete čak i novim izborima. Ako se bude išlo do kraja izvući će ogroman politički kapital. U slučaju da se sve zadrži na demokratama to će biti politički revanšizam, i neće se previše ozbiljno shvatiti”, dodaje Nikolić.

Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka, za to što opozicija nije jaka krivi demokrate:

„Za ovo što se dešava u DS-u teško može da se nađe primer u Evropi da jedna stranka bude tako dugo u agoniji. Njima nema ko da otme birače, njihovi birači će otići u apstinenciju”.

On objašnjava da slaba opozicija stalno drži otvorenu dilemu raspisivanja novih izbora i pravljenja nove koalicije i kaže da je DS dobar partner za SNS.

Da li bi vlast bila složnija da je opozicija jača?

„To ne bi zbilo redove, jer vlada nije napravljena na baš srećan način. Stalno lebdi u vazduhu to da se mogu održati novi izbori i napraviti velika koalicija”, kaže Pribićević.

Branko Radun, politički analitičar, potvrđuje da Srbiji nedostaje snažna opozicija, i kaže da to nije prvi put. Ali, po njegovom mišljenju glavna pretnja vladi nije nedostatak opozicione kritike što bi je možda više ujedinilo.

„Glavna pretnja vladi dolazi iz nje same i zavisi od odnosa Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.

U vladi je u toku pozicioniranje i Vučić hoće da nametne svoju volju”, navodi Radun.

„Novi izbori odgovaraju samo naprednjacima i zato oni mogu da pritiskaju koalicione partnere i opoziciju. Ta pozicija slabe opozicije i to što mogu da idu na izbore naprednjacima daje krila. Sa te pozicije imaju manevarski prostor. Slaba opozicija potpomaže podele – ima i toga, ali to nije toliko bitno”, kaže Radun.

„Vučić želi da nametne borbu protiv korupcije i da to objedini vladu. Ako to ne uspe preračunaće se da li im se isplati da ruše vladu. Slušaće se Vučić i čekati rasplet, a za to vreme naprednjaci žele maksimalno da ojačaju svoju poziciju”, kaže Radun.

„Videćemo kada će se iskristalisati situacija u Demokratskoj stranci, u novembru već može biti jasna situacija. Demokrate su pretrpele dosta štete od repova koje vuku i gubitka izbora, a ova hapšenja dosta utiču i na izbore u DS-u, jer nekome slabi a nekome jača rejting”.

Radun kaže da ne očekuje brzo izbore, „osim ako imate jak motiv i mislite da ćete mnogo bolje proći. Nije to sa izborima tako lako. Strahom od izbora naprednjaci mogu da vrše pritisak na koalicione partnere”.