Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Promene u pozorištu su neophodne

Тамара Вучковић (Фото Вукица Микача)

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu danas se održava drugi dan dvodnevne konferencija Evropske pozorišne unijepovodom projekta „Pali anđeo istorije”, uz prisustvo brojnih predstavnika iz vodećih pozorišta, članova ove organizacije. Bio je to povod za razgovor sa Tamarom Vučković v. d. upravnika JDP-a.

Šta očekujete od ovog skupa?

Evropska pozorišna unija, u kojoj je naše pozorište od 2006. godine, ove godine donela je odluku da podrži projekat JDP-a čija je tema multikulturalno nasleđe Evrope, apovodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.Ovo je prvi radni sastanak na kojem će biti iznete ideje o načinu rada i organizacije projekta, a njegov cilj je predstava u koprodukciji više pozorišta, članica unije. Na konferenciji učestvuju i istoričari Predrag Marković,  Dubravka Stojanović, Milica Delević, kao stručnjak za evrointegracije i Dino Mustafić, kao reditelj predstave „Rođeni u JU”, koja će u sklopu konferencije biti prikazana kao mogući produkcijski okvir. U Beogradu će se održati i Upravni odbor unije na čelu sa predsednikom gospodinom Ilanom Ronenom, koji je kao direktor pozorišta „Habima” iz Tel Aviva već potvrđeni učesnik u projektu.

Aktuelni repertoar JDP-a biće pojačan sa dve nove predstave u režiji mladih, ali već afirmisanim reditelja. Marko Manojlović sprema autorski projekat po pričama Doroti Parker „Samo neka bude lepo”, a narednih dana reditelj Miloš Lolić počeće probe Šekspirovog „Otela”. Zašto ovakav izbor komada i reditelja?

Tradicija JDP-a je igranje klasike i otkrivanje klasičnih i nama nedovoljno poznatih pisaca kao što je Doroti Parker. Drama „Otelo” u JDP-u je igrana 1977. godine u režiji Steve Žigona. Izbor reditelja je bio logičan s obzirom na to da su i Markovi i Miloševi uspešni počeci vezani za JDP. Marko je radio tri predstave kod nas iu međuvremenu režirao u Sloveniji. Miloš je u JDP-u režirao dve predstave i posle nekoliko režija u značajnim pozorištima koje je uradio u Nemačkoj, Austriji i Sloveniji, može se reći da je njegovo odsustvovanje sa beogradskih scena bilo vrlo uspešno. Ovih dana njegova bečka predstava kandidovana je za nagradu „Nestroj”, najznačajniju pozorišnu nagradu u Austriji.

U avgustu ste imali sastanak i sa Bratislavom Petkovićem, aktuelnim ministrom kulture. Da li je bilo nekih konkretnih predloga, dogovora, sugestija?

Mislim da je vrlo je važno i korisno da se novi ministar upoznaje sa rukovodiocima najvažnijih ustanova kulture, bez obzira da li su neposredno u nadležnosti ministarstva ili grada. Razlog susreta je saradnja JDP-a sa Ministarstvom kulture Republike Srbije koja je u obimu manja ili veća u zavisnosti od odluke aktuelnog ministra. Dobila sam uveravanje da je JDP jedna od najvažnijih institucija kulture u našoj zemlji, kao i da će se naša saradnja nastaviti. Na taj način je u velikoj meri ublažena zabrinutost koju je izazvao poznati intervju savetnika za medije Dragana Kolarevića koji je između ostalog u priličnoj meri najavljivao negativan stav Ministarstva prema Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U međuvremenu JDP je predao zahtev za dobijanje statusa „Institucija od nacionalnog značaja”.

Već 10 meseci obavljate funkciju v. d. direktora JDP-a. Znamo da ste kuću zatekli u lošem finansijskom stanju. Da li se nešto u međuvremenu promenilo?

Uprkos tome što budžetom Sekretarijata za kulturu za 2012. nisu predviđena sredstva za nove predstave, a nedovoljno i za održavanje postojećeg repertoara pa i same zgrade, uspevamo da prebrodimo ovu godinu zahvaljujući donatorima, sponzorima, brojnim prijateljima i saradnicima. Značajno nam je pomogao gradonačelnik Dragan Đilas u animiranju jednog broja donatora. Naravno, morali smo da izvršimo značajne redukcije koje imaju ozbiljne i dugoročne posledice na rad pozorišta.Smanjili smo broj spoljnih saradnika, zbog čega je manji i broj izvođenja predstava. Ukinuta je  scena STUDIO i drastično smanjen broj premijera.. Ipak, osnovali smo Fondaciju JDP -a sa ciljem da okupi donatore i članove da se pomogne rad pozorišta i da se proširi njegovo delovanje kroz druge, društveno angažovane projekte.

Može li se pozorište finansirati iz donacija?

Predstave koje pripremamo, kao i već izvedeno „Sumnjivo lice”, realizuju se isključivo od sredstava koja smo dobili od donatora i sponzora  što smatram vrlo pozitivnim, ali taj način finansiranja je vrlo neizvestan. Koliko, kada i da li će sredstva stići onemogućavaju pozorište da planira repertoar, a to je samo jedan deo problema. Stanje u kojem se pozorište našlo je u velikoj meri posledica lošeg vođenja kulturne politike Sekretarijata za kulturu. Verujem da će se sa nedavnim promenama u Sekretarijatu stvari promeniti  i da ćemo u 2013. ući sa dovoljnim budžetom za opstanak ovog pozorišta.U međuvremenu pokrenuli smo nekoliko projekata: Studiofest u okviru kojeg će se svake godine prikazivati ispiti studenata sa FDU a i drugih umetničkih akademija, a kao rezultat već imamo predstavu „Pokojnik” koja je od septembra na redovnom repertoaru. Pokrenuli smo saradnju sa Francuskim institutom; Fondacija priprema projekat za edukaciju mlađe publike, u koji će biti uključene beogradske srednje škole i gimnazije...

JDP trenutno ima 96 zaposlenih. Kako funkcioniše kuća sa ovako malim brojem stalnih članova kuće?

Pozorište je u 2004. godini imalo 168 zaposlenih, a sada ima 96 članova. Uspevamo da funkcionišemo samo zahvaljujući velikoj posvećenosti i stručnosti ljudi koji rade u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

------------------------------------------------

Dovesti zakone u red

U poslednje vreme često se pominje reforma pozorišnog sistema. Kakav je vaš komentar?

Pre svega moraju da se dovedu usklad zakonske regulative koje uvelikoj meri otežavaju rad pozorišta, a koje moraju predvideti specifičnosti rada ustanova kulture. Sigurno je da nikakva reforma ni strategija neće pomoći ukoliko ne postoji evaluacija rada ustanova kulture.U međuvremenu, nije dobro da pojedinci sebe smatraju glavnim arbitrima za pitanje reforme pozorišta ili još gore, da jedan čovek, braneći svoj položaj, blati u javnosti celu jednu branšu i proziva i ocenjujerad drugog pozorišta, kao što to čini Kokan Mladenoviću intervjuuu listu „Vreme”. Sigurno je da su promene neophodne, ali takve koje će sprečiti dalje urušavanje visoke kulture u Srbiji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.