Atina u vremenskom tesnacu

Od našeg dopisnika

Atina– Grčki pregovori sa međunarodnim kreditorima ponovo su u ćorsokaku!

Atina ne popušta jer ne želi da se saglasi sa drastičnim merama štednje i novim uslovima, iako od izveštaja Trojke zavisi rata kredita od 31,5 milijardi evra,

Premijer Kostas Samaras zahteva od vladinog ekonomskog tima da hitno, najkasnije do samita EU 18. oktobra, nađe rešenja i zatvori paket mera štednje od 13,5 milijardi evra i strukturalnih reformi. Samaras upozorava koalicione partnere, koji su i dalje sumnjičavi, da „neće ni korak odstupiti od obećanih reformi i mera štednje koje će biti poslednje”.

Međutim, ukoliko se i nađe neko srednje rešenje koje bi zadovoljilo EU, MMF i Evropsku centralnu banku i omogućilo da Grčka na samitu dobije pozitivnu ocenu ukupnog stanja, sve je manje izgleda da će ove mere proći prilikom glasanja u parlamentu.

Podele ima i među poslanicima partija u koaliciji – Novoj demokratiji, Pasoku i Demokratskoj levici – ali još više u opoziciji, pa treba očekivati da će izglasavanje biti burno i teško.

Poslanici poručuju da ne mogu da prihvate zakonske mere za koje kažu da će naciju oterati u totalnu bedu i povećati procenat nezaposlenih koji je sada već 25,1 odsto (329.000 više nego 2011).

Iako evropski lideri, uključujući i kancelarku Angelu Merkel koja je prilikom nedavne posete Atini bila puna razumevanja za Grke, i dalje insistiraju na ispunjavanju svih obaveza, grčke vlasti su, recimo, od neplatiša uspele da sakupe samo 19 miliona evra.

To je kap u ukupnoj masi od 13 milijardi koliko od Atine očekuju poverioci. Svoje obaveze nije ispunilo 1.500 velikih firmi koje duguju za poreze, kao ni pojedinci sa tzv. liste Lagard koji su velike sume novca prebacili na račune u stranim bankama.

Ne bez razloga „trojka” postavlja pitanje kako je moguće da država toleriše činjenicu da je neko ko je poreskim organima prijavio godišnje prihode od 25.000 evra na stranom računu vlasnik 52 miliona evra. Kako to da Grk koji je deklarisao prihod od 5.500 evra u inostranstvu raspolaže sa 19,8 miliona evra?

Trojka pita zašto se grčki eksperti toliko bune zbog zahteva za smanjenje plata i penzija, ali ćute kada se pomenu oni koji su samo u poslednje dve godine iz zemlje izneli preko 20 milijardi evra.

Ozbiljno, ili probe radi, eksperti „trojke” su predložili da jedan od načina za uštedu bude „evakuacija malih ostrva na kojima živi 100–150 stanovnika”.

Vest je izazvala burnu reakciju javnosti i lokalne samouprave na ostrvcima gde stotinama godina živi mali broj stanovnika.

Ministar pomorstva Kostas Musoruli, koji je ogorčeno izjavio da „trojka” o ljudima govori kao da su brojevi, da je to sraman predlog i da o njemu ne može biti pregovaranja odmah je demantovan.

Ministar finansija Janis Sturnaras tvrdi da je reč o ružnoj šali i da nema govora o mogućnosti da se radi uštede evakuišu stanovnici malih ostrva.

Negodovanje se nastavlja jer predsednici opština ostrvaca u Egeju ne veruju da „trojka” nije bila u stanju da tako nešto traži od Grčke.