Mogu li žene spasiti selo

Kragujevac – Podaci su zabrinjavajući. Više od 1.000 sela u Srbiji je potpuno pusto, a u narednih 25 godina ista sudbina mogla bi da zadesi još oko 1.200 sela, od ukupno 4.800. U ovom trenutku, u samo 13 srpskih sela živi više od osam hiljada stanovnika, a u najvećem broju žitelji su uglavnom stariji od 60 godina. Oko 145.000 kuća je privremeno, a oko 50.00 trajno napušteno.

Sela bez škole, zadruge, doma kulture i puteva polako odumiru, a oko 260.000 momaka ne može da formira svoju porodicu. „Devojke su otišle u grad da rade u kafićima za 15.000 dinara mesečno“, kaže jedan zabrinuti šumadijski domaćin, otac dvojice sinova koji su odavno stasali za ženidbu.

Kako sprečiti dalje propadanje sela, šta moraju da učine država i lokalne samouprave i na koji način žene mogu da doprinesu da se zaustavi odumiranje čitavih krajeva u Srbiji. Šta im se nudi, a šta mogu same da urade. Ovo su ključna pitanja koja su povodom Svetskog dana žena na selu, 15. oktobra, postavila udruženja žena iz šumadijskih sela.

– Sredstva koja se ulažu u selo su nedovoljna, a patrijarhalno nasleđe je još uvek dominantno. Zbog toga žene moraju da se povežu i kroz udruženja izbore ne samo za važniju ulogu, već i da pomognu da se sela u Srbiji sačuvaju od daljeg razaranja – kaže Ljiljana Ćirović iz udruženja „Kneginja Milica“, koje ima oko 600 članica i već pet godina se predano bori za afirmaciju žena koje su ostale da žive na selu.

Na području Šumadije odnedavno je aktivno i udruženje „Seljančica“ iz Novog Milanovca. Članice ovog udruženja se bave cvećarstvom, ručnim tkanjem, imaju raznovrsnu ponudu zimnice, neke čak peku rakiju, a druge se bave seoskim turizmom.

Od pre godinu dana u ovom poslu je i mlada Jelena Pavlović, master menadžer za lovni turizam. Rodom iz Vojvodine, ona se posle udaje preselila u selo Vlakča, 25 kilometara od Kragujevca, gde je sa svojim suprugom formirala turističko domaćinstvo čiji su gosti, uglavnom, stranci.

– Imali smo goste iz Britanije, Poljske, Rusije, Mauricijusa... Nudimo im ugodan smeštaj, domaću hranu, posetu manastirima, šetnju kroz prirodu, ali su, na moje veliko iznenađenje, bili najradosniji kada smo im priuštili vožnju traktorom – priča Jelena, navodeći da su žene aktivnije od muškarca, spremnije da uče i dodatno se obrazuju.

Prema rečima Snežane Živanović Katić, pomoćnice gradonačelnika Kragujevca za poljoprivredu, jedan od osnovnih problema žena na selu je taj što se u njihovom vlasništvu danas nalazi svega oko jedan odsto imovine.

– Muška glava je i dalje ta koja odlučuje šta će se sejati, koja će se mašina kupiti, a žene nemaju ni radni staž, niti dobijaju trudnički i porodiljski dodatak – objašnjava naša sagovornica, naglašavajući da se kragujevačka uprava kroz različite vidove podrške udruženjima bori za bolji položaj žena na selu.

Francuskinja Solanž Pašajrić došla je u Srbiju 1991. godine, i u Stragarima, na imanju svog supruga započela proizvodnju prirodne hrane od šumskih gljiva, bobica, raznih trava i lekovitog bilja. Po zanimanju je, inače, medicinska sestra.

– U Srbiju sam došla iz ljubavi, a onda sam tu ljubav, kroz ono što umem da radim, pokušala da prenesem i na druge. Ne samo da sakupljam plodove prirode, već i moje komšinice učim kako da iskoriste sve ono što pruža divna Šumadija – navodi ova majka, supruga i vešta kuvarica koja podjednako dobro sprema i francuske i srpske specijalitete.

Na teritoriji Kragujevca je više od 60 sela, a u mnogima su, iako je zemlja plodna, ostala samo staračka domaćinstva. Mladi i dalje svoju šansu vide samo u gradu, a kuće onih koji su otišli trbuhom za kruhom, mada lepe i prostrane, uglavnom su prazne. Bez ulaganja u infrastrukturu, selo je teško oživeti, kažu domaćice sa kojima smo razgovarali.