Spoj različitosti

Zbog teške finansijske situacije u zemlji, sveopšte štednje, nepovoljnih uslova za kulturu, Bemus počinje da se dodiruje sa Tribinom kompozitora koja se održava u novembru i sa Beogradskim džez festivalom koji počinje neposredno posle završetka Bemusa.

Koncert Gudača Sv. Đorđa odvijao se bez dirigenta a uz sudelovanje novoosnovanog Ansambla za novu muziku „Gradilište”. Sonata Rosinija bila je uvodno „lako štivo” pred izvođenje novog i poručenog dela Srđana Hofmana „Ogledalo”, koje bi moglo da pripada i Tribini kompozitora. Gudači Sv. Đorđa predstavili su premijerno zanimljivu partituru Srđana Hofmana, pisanu za trio i kamerni ansambl koja na novi način tretira postojeći problem lika u ogledalu kombinujući zvučne boje i služeći se glasom kao instrumentom. Uvek drugačiji u okvirima sopstvene poetike, autor otvara istovremeno i pitanje dvojstva, drugog ja, ali i komponovanja danas. Izvođenju skoro simfonijskih razmera veoma su doprineli mladi, vrsni muzičari „Gradilišta” sa solistima: mecosopranom Anom Radovanović, pijanistkinjom Nedom Hofman, osnivačem i umetničkim rukovodiocem ansambla i violončelistom Srđanom Sretenovićem.

Elgarova Serenada za gudače, a posebno Kamerna simfonija 110 bis, jedno od najboljih Šostakovičevih orkestarskih ostvarenja, pokazalo je put koji je gudačima trasirao njihov doskorašnji umetnički rukovodilac Gordan Nikolić: mnogo strasti, forte zvuka, velikih poteza, krupnih dinamičkih uzmaha. Manjkalo je finoće, elegancije i pijana. Ipak, bio je to njihov veliki povratak, posle mnogo meseci stagnacije. Zasluge pripadaju svima, a posebno koncertmajstoru i violinisti Milošu Petroviću.

Sledeće večeri interesovanje publike nije izostalo, posebno za slušanje dva klavirska dua istovremeno, i to na četiri klavira. Sve četvoro nastupili su u Bahovom Koncertu za četiri klavira i gudače u a-molu, u delu poznatom u istoriji muzike i sa snimaka, sasvim izuzetno i veoma retko u živom izvođenju. Uz pratnju BGO „Dušan Skovran” i dirigenta Obrada Nedeljkovića bio je to pravi doživljaj.

Koncert je inače najvećim delom pripao našem duu Sonji Lončar i Andriji Pavloviću koji se više puta veoma istakao upravo na tribinama kompozitora izvodeći savremenu svetsku i našu muziku. Ove večeri opredelili su se za poznata dela muzike prošlog veka koju su činili fragmenti iz „Petruške” Stravinskog, La Vals Ravelov i Varijacije na temu La fijesta Čika Korije autora Kima Helvega (1956).

Neverovatno je da ovaj duo sva teška i zahtevna dela sa programa izvodi napamet. To predstavlja jednu od specijalnosti ansambla kao što su i međusobna uigranost dva klavira, ali i izvesni manirizam koji se ogleda u forsiranju i agresiji udara i zvuka na klaviru. Veoma tehnički uspešno, sigurno, efektno i moćno zvučala je muzika „Petruške” Stravinskog, dok smo partiturama koje traže unutrašnji pev, maštu i kreativnost bili zagušeni neizdiferenciranošću glasova (Ravel).

Ljupki završni Rondo u Ce-duru za dva klavira i osam ruku B. Smetane ujedinio je profesore i učenike, duo Lončar–Pavlović i Štencl duo u zajedničkom vedrom, radosnom muziciranju.

Festivala ima mnogo, možda i previše i u gradu, i u zemlji, a svaki grca, tavori i jedva opstaje, u problemima s novcem. Nije li vreme za redukciju, odnosno spajanje više njih u jedan? Gostovanje čuvenog gitariste Pako de Lusije kao da nagoveštava i otvara pre zvaničnog početka, Beogradski džez festival. Tako se oktobar i novembar spajaju u dugotrajnu muzičku manifestaciju, prepliću, pozajmljuju ljude i sadržaje. Jesmo li dovoljno bogati publikom i finansijskom podrškom da sve to održimo i ispratimo